Malo je reći da je gvožđe metal koji se nalazi svuda oko nas – ono je i u nama. Evo zanimljivih činjenica koje govore koliko su povezani kosmos, priroda i ljudski organizam, uz podatke o gvožđu kao metalu na kojem počiva civilizacija kakvu poznajemo danas.
Gvožđe je sastavni deo Sunca, planeta, zvezda… Saturn i Jupiter imaju koru neobično bogatu ovim elementom, a dokazano je njegovo prisutvo i na Marsu.
Gvožđe čini 5,6% sadržaja Zemljine kore, gde je jedan od najprisutnijih metala. Na površini se u najvećem procentu nalazi u obliku gvožđevih oksida (najčešće hematita i magnetita), pošto menja sastav u dodiru sa vazduhom.
Alatke od gvožđa prvi put su proizvedene oko 3600. godine pre nove ere, ali je Gvozdeno doba smenilo Bronzano doba tek oko 1200. godine pre nove ere, kada je čovek potpuno ovladao upotrebom gvožđa.
Postupak livenja gvožđa (topljenja u tečno stanje i izlivanja u kalupe) nastao je u Kini u petom veku pre nove ere. Evropa ga je upoznala tek u 15. veku – stari kontinent za to vreme koristi elastičnije i manje krto kovano gvožđe, čija popularnnost dostiže vrhunac u 19. veku, kada je od njega napravljena i – Ajfelova kula.
Kina je danas, sa udelom od 33%, najveći proizvođač gvožđa na svetu. Koliki je značaj ove činjenice postaje jasno kad se uzme u obzir da je gvožđe najšire korišćeni metal – ono čini čak 95% ukupne proizvodnje metala na svetu.
Gvožđe se topi na 1538°C, a ključa na 2862°C. Proces topljenja, što je interesantno, gvožđe čini čvršćim. Najčvršća je, ipak, legura gvožđa – čelik, koji je hiljadu puta tvrđi od gvožđa.
U organizmu, gvožđe daje krvi tamno crvenu boju. čovek ga unosi hranom – crveno meso, zeleno lisnato povrće, riba i mahunarke su dobar izvor ovog minerala. Previše gvožđa, ipak, može biti opasno – 20 miligrama gvožđa po kilogramu telesne težine smatra se otrovnim, a 60 miligrama može da dovede do smrti.
