Komunikacija je važna u svim međuljudskim odnosima, uvek se naglašava, obostrana. Sposobnost otvorenog izražavanja mišljenja, osećanja, stavova, kako u poslovnom, tako i u privatnom okruženju treba, dakle, da bude dopunjena praktikovanjem i učenjem veštine slušanja sagovornika.
Šta konkretno znači uspešno slušati druge?
Čuti nekoga nije isto što i slušati ga. Iako su dva procesa povezana, razlika je velika – čuti je fizički proces, a slušati mentalni, kojem je fizički samo neohodan preduslov.
U poslednje vreme u upotrebi je i termin „aktivno slušanje“. Aktivno slušati znači saslušati sagovornika, a zatim ponoviti to što je rekao svojim rečima – na taj način dobijamo potvrdu da smo na pravi način razumeli ono što je želeo da nam prenese. Tehnika je korisna u nekim slučajevima, ali za uspešnu komunikaciju nije dobro sa njom preterivati.
Pošto su pojmovi jasni, evo saveta. Da biste postali bolji slušalac:
Proverite svoj ego. Kako možete da slušate kada razmišljate samo o tome kako ćete postići neki cilj i kakav utisak ostavljate? Posvetite se i drugima.
Ne smišljajte svoj odgovor dok u potpunosti ne čujete šta sagovornik ima da kaže. Dok razmišljate o odgovoru na njegove prve rečenice, verovatno je da više ne slušate.
Prepoznajte osećanja. Sigurno vam se neće uvek dopasti ono što čujete, ali svi dobri slušaoci i komunikatori umeju da identifikuju svoje emocije, odvoje ih od komunikacije i ne dozvole da je one poremete.
Pokažite sagovorniku da ga slušate – održavajte kontakt očina, klimnite glavom, nagnite se blago prema njemu… sve to će dovesti do boljeg odgovora druge strane.
Priznajte sagovorniku ako ga niste slušali. Izvinite se i zamolite ga da ponovi. Bolje je imati na ovaj način kompletnu sliku nego dopunjavati je, možda pogrešnim, sopstvenim tumačenjima.
Objasnili smo šta znači aktivno slušanje. Primenite ga s vremena na vreme.
