Građani koji su ostvarili pravo na isplatu stare devizne štednje, kao i oni čiji postupci u sudovima još traju, moraće ceo proces da počnu iz početka.
To je istakao advokat Borivoje Spremo.
Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, koji je usvojen po hitnom postupku krajem prošle godine, kaže da oni koji imaju staru devižnu štednju mogu od 6. marta podneti Upravi za javni dug neophodne dokaze za ostvarivanje svojih prava.
Prema ovom zakonu, Srbija ima obavezu da od avgusta 2018. počne da isplaćuje štediše cele bivše SFRJ. U pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. U taj iznos uračunata je i kamata do 2016.
Ministarstvo finansija pozvalo je građane svih bivših republika SFRJ da pošalju ili lično dostave dokaze, originalna dokumenta, kojima se dokazuje pravo na isplatu štednje.
“Svi postupci koji su pred sudovima, a vezani su za upravo na isplatu devizne štednje, moraće se ponoviti. Čak se ni pozitivna presuda suda da je pravo na isplatu ostvareno ne može upotrebiti kao argument pred Ministarstvom”, ističe Spremo.
Potraživanja o kojima je reč odnose se na sve banke čije sedište je bilo registrovano na teritoriji Srbije, kao i na njihove filijale u svim republikama bivše Jugoslavije.
“Sva potraživanja koja proističu iz devizne štednje ostvarene do aprila 1992. godine, postaju nevažeća, a sve sudske odluke se obustavljaju, pa čak i one koje su u postupku izvršenja“, kazao je Spremo i dodao da su građani od sada upućeni na adresu Komisije u Ministarstvu finansija koja će ponovo odlučivati o svakom pojedinačnom slučaju.
Kako je objasnio, glavna grupa među oštećenim građanima su izbegla i prognana lica iz Hrvatske i Bosne.
“Najviše je onih koji su izbegli zbog ratnih dešavanja devedesetih, a koji su u tim republikama zasnovali prava na štednju, ali su se kasnije zatekli u Srbiji. Imaće niz komplikacija kako bi došli do svojih prava jer država traži da dostave brojna originalna dokumenta stara više od dve decenije, a velika je verovatnoća da su uništena u ratu.”
Vlada je izdvojila 310 miliona evra za stare štediše, međutim, za sada nije poznato da li će ta suma biti dovoljna, smatra Spremo. Prema Zakonu, svako devizno potraživanje koje bude prihvaćeno će početi sa isplatom krajem avgusta 2018. a trebalo bi da se završi do 2023. godine.
Utvrđivanje prava na isplatu devizne štednje obavlja Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, a Komisija će imati najmanje 11 članova, među kojima, kako je istaknuto u tekstu Zakona, obavezno moraju biti predstavnici Ministarstva finansija, Uprave, Agencije za osiguranje depozita, Narodne banke Srbije i Državnog pravobranilaštva.
Zakon o isplati štediše iz bivših republika SFRJ donet je na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava koja je postala pravosnažna u julu 2014, kada su Slovenija i Srbija dobile obavezu vracanja devizne štednje iz vremena SFRJ gradanima Hrvatske i BiH.
Izvor: Tanjug
