U proteklim nedeljama javnost je imala priliku da čuje alarmantne podatke o zagađenosti vazduha u Beogradu i pojedinim delovima Srbije. Direktan povod bilo je upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da, samo zbog lošeg kvaliteta vazduha, u Srbiji prerano godišnje umre 5400 osoba.
Nije za utehu, ali su i druge države sa mape sveta opomenute. Najviše pažnje izazvala je vest da svaki stanovnik Londona, bez obzira u kojem delu grada da živi, udiše vazduh zagađeniji od standarda koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija.
Količina najopasnijih zagađivača – čvrstih ili tečnih čestica koje se nalaze u vazduhu ne bi trebalo da pređe količinu od 10 mikrograma po kubnom metru, a u Londonu je ona 15, pa je 8,8 miliona ljudi svakog dana izloženo riziku.
Zna se tačno odakle čestice u vazduh dospevaju – izduvni gasovi automobila, dim iz otvorenih ložišta i prašina sa gradilišta koju nosi vetar najčešći su izvori minijaturnih golim okom nevidljivih zagađivača. Čestice čiji je prečnik manji od 2,5 mikrona (a merenja se najpre odnose na njih) prodiru najdublje u pluća i čine najviše štete – stanovnici su podložniji moždanom udaru, bolestima srca, karcinomu pluća, hroničnim i akutnim respiratornim bolestima, uključujući astmu.
Iako je London daleko manje zagađen od nekih svetskih prestonica (u Nju Delhiju je, na primer, koncentracija navedenih čestica 112 mikrograma po kubnom metru) kriterijume Svetske zdravstvene organizacije o bezbednom kvalitetu vazduha nije nemoguće zadovoljiti.
Dablin je, sa 11 mikrograma po kubnom metru sasvim blizu, Madrid beleži tačno 10, a koncentracija štetnih čestica u Stokholmu je 8 mikrograma. Isti prihvatljiv nivo zagađenosti imaju Toronto i Sidnej, a ni Njujork sa 9 mikrograma po kubnom metru nije loš.
Interesantno je da su Sjedinjene Američke Države proglašene za zemlju sa najčistijim vazduhom – čak 274 grada imaju koncentraciju štetnih mikro čestica ispod 10 mikrograma po kubnom metru.
