Već nekoliko puta u ovoj godini trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine menjaju tok. Od dolaska Donalda Trampa na čelo jedne od najmoćnijih država sveta malo šta se može predvideti, a njegove odluke, ovoga puta vezane za Kinu, utiču na najširi spektar globalnih ekonomskih odnosa.
Novi udarac zadat je Kinezima juče. Tramp je najavio tarifne namete na robu iz Kine vrednu 50 milijardi dolara i ograničavanje kineskih investicija u Sjedinjenim Američkim Državama. Kina je odgovorila da – recipročne mere slede.
Podsetimo – Trampov prvi korak prema Kini po preuzimanju vlasti bila je istraga o uvozu čelika i aluminijuma, sprovedena u aprilu 2017. godine sa ciljem da se, umesto uvoza, čelik proizvodi u Americi.
Posle četiri meseca usledila je nova istraga – ovoga puta o krađi američke intelektualne svojine. Do kraja 2017. godine, međutim, očekivani koraci nisu preduzeti. Tramp se ponašao uzdržano, i to zbog uspostavljenih kontakata sa kineskim kolegom Ksi Jinpingom.
Ova godina bi, upozoravaju eksperti, mogla da bude drugačija.
Oštro u 2018. godini
Odmah u januaru, na udaru su se našli solarni paneli i mašine za pranje veša. Iako nije eksplicitno pomenuta, najveći izvoznik panela je upravo Kina. Kineski zvaničnici izrazili su, diplomatskim rečnikom, “snažno neslaganje”i upozorili da ovakvi potezi potkopavaju globalnu trgovinsku klimu.
Ono što je započeto 2017. realizovano je u martu 2018. godine – Tramp je uveo takse na uvoz čelika od 25% i takse na uvoz aluminijuma od 10%. Kina, najveći izvoznik čelika na svetu, odgovara i uvodi takse na tri milijarde dolara vredan uvoz iz SAD, uključujući taksu od 15% na 120 proizvoda kao što su voće i orašasto voće, vino, čelične armature. Takse od 25% dobilo je osam američkih proizvoda među kojima su reciklirani aluminijum i svinjsko meso.
Prve nedelje aprila pritisci su se nastavili – američki trgovinski predstavnici predlažu takse u iznosu od 25% na oko 1300 kineskih proizvoda iz avio, mašinske i medicinske industrije, ukupno vredne 50 milijardi dolara. Kinezi odgovaraju odmah sa istom taksom na isti iznos roba u oblasti avioindustrije, automobilske industrije, hemijskih proizvoda, soje.
Tramp odmah poziva da se na spisak stave i artikli vredni dodatnih 100 milijardi, a Kinezi upozoravaju da i oni svoju listu već imaju.
Ogroman udarac Trampova administracija zadaje Kini sredinom aprila, kad zabranjuje da jedna od najvećih tehnoloških kompanija ZTE kupuje američke komponente u narednih sedam godina.
Nakon ovoga, nastaje zatišje i otpočinju pregovori o “prekidu vatre”. Pojedine stope se obaraju na manji procenat, sa obe strane.
Veliko iznenađenje usledilo je 29. maja – očekivano od američkog predsednika ili ne, on povlači prvi korak i “obećava” novih 25% taksi na uvoz iz Kine vredan 50 milijardi dolara, kao i nova ograničenja na kineske investicije u američku visokotehnološku industriju.
Rat se nastavlja…
