Broj ljudi bez posla u Srbiji je manji nego u većini zemalja regiona, ali je ona i dalje u grupi zemlja s najvećom stopom nezaposlenosti, objavio je sajt Demostat na osnovu istraživanja Međunarodne organizacije rada. Po podacima s kraja prošle godine, Srbija ima 25,8 osto nezaposlenih, a jedina zemlja Zapadnog Balkana sa manjom nezaposlenošću je Albanija sa 15,4 odsto. Crna Gora ima 17,1 odsto, Makedonija 24,2 odsto i Bosna i Hercegovina sa 25,7 odsto. Veća nezaposlenost nego u Srbiji je i u Grčkoj 23,3 odsto i Španiji 19,7 odsto (dve članice EU koje je najviše pogodila ekonomska kriza).
Srbija je i dalje medju zemljama sa najvećim brojem nezaposlenih u Evropi. Primera radi, manju nezaposlenost imaju dve bivše jugoslovenske republike, sada članice EU Slovenija 8,0 odsto i Hrvatska 13,4 odsto. Severni sused Mađarska ima stopu nezaposlenosti od svega 5,4 odsto.
Srećko Mihailović, sociolog i istraživač javnog mnenja je rekao da “nije mali broj zemalja koje su po stopi nezaposlenosti u težem položaju od Srbije. No, ne mogu a da ne pomenem statističku definiciju koja se primenjuje u EU, a koju preuzimamo i mi kao dugogodišnji aspiranti na članstvo u EU. I dok ta definicija, možda, ima nekog smisla u skandinavskim zemljama ili Nemačkoj, kod nas je komična i apsurdna”.
Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” je rekao za Demostat da statistički podaci o stopi nezaposlenosti prikazuju takozvanu “formalnu nezaposlenost” i da ne vode dovoljno računa o “kvalitetu zaposlenosti” to jest o sigurnosti radnih mesta u Srbiji.
“U našoj zemlji postoji ogroman broj radnika s takozvanim fleksibilnim ugovorima o zaposlenju. Reč je o raznim varijantama ugovora na određeno vreme i faktički dobar deo tih ljudi kada im ugovori isteknu izgube posao jer im se ugovor ne obnovi. Problem je u tome što se u nekim statistikama oni i dalje vode kao zaposleni i ne prebacuju se na statističke spiskove nezaposlenih”, kaže on.
Stojiljković je dodao da, ako se stvari tako posmatraju, zvanični podatak o broju nezaposlenih u Srbiji ne daje jasnu i objektivnu sliku.
“Treba sagledati koliko zaista ima zaposlenih koji su primljeni za stalno i kojima je zagarantovano da će raditi na duže staze. Ako bi se ti kriterijumi uzeli u obzir sasvim je sigurno da bi statistika pokazala da je broj nezaposlenih u Srbiji daleko veći. Nadležne bi sigurnost radnog mesta trebalo najviše da interesuje”, naveo je on.
Bojan Vrančić, direktor konsultantske firme “4 Consulting” iz Zagreba kaže da su reforme koje je Mađarska sprovela od 2010. godine postigle impresivne rezultate kroz smanjenje stope nezaposlenosti, stabilni rast BDP-a i povećanje plata, ali i da odliv stanovništva u razvijene zemlje EU igra veliku ulogu u smanjenju stope nezaposlenosti.
“Tokom 2003 godine, odnosno godinu dana pre nego što se priključila EU Mađarska je imala 10,14 miliona stanovnika a procena za 2017. iznosi 9,78 miliona. Stanovništvo je sve starije. Glavni uzroci nedostatka radne snage su negativan prirodni prirast i odliv radne snage u razvijenije zemlje EU. Procene govore da je 30 hiljada ljudi napustilo Mađarsku samo tokom 2016. godine”, navodi on za Demostat.
“Provereni podaci za odliv nezaposlenog stanovništva u druge zemlje EU nisu dostupni ali nezvanične procene govore da Hrvatska dnevno gubi 150 stanovnika što na godišnjem nivou iznosi oko 55 000 žitelja. Shodno navedenim trendovima Hrvatska već ima probleme sa radnom snagom i verovatno ce biti primorana na njen uvoz, a trenutni manjak se najviše manifestuje u hotelijerstvu, ugostiteljstvu i građevini”, rekao je Vrančić.
Izvor: Beta
