U Srbiji još nismo dostigli nivo razvoja da svaki poljoprivrednik osigura svoj rod, a preduzetnici i kompanije štede čak i na mnogo važnijim troškovima od osiguranja svog biznisa od rizika. Za to vreme, razvijeni svet razmišlja o osiguranju budućnosti, novim proizvodima koji bi u dogledno vreme osiguravajuće kuće mogle da ponude osiguranicima, i izmenama koje će pretrpeti trenutno popularni vidovi osiguranja.
Osiguranje od štete koju je prouzrokovalo vozilo bez vozača polako postaje stvarnost. Iako neki podaci pokazuju da je za 95% saobraćajnih udesa odgovoran ljudski faktor, na automobilu bez vozača može da se pokvari mnogo toga, od softvera do hardvera. U budućnosti se ne može isključiti čak ni sajber terorizam upadom u sistem koji pokreće automatska vozila.
O osiguranju od hakerskih napada trebalo bi da razmisli ogroman broj kompanija, a velike osiguravajuće kuće ga već nude. Sa uvođenjem novih propisa Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti, koji su stupili na snagu prošlog meseca, odgovornost postaje još ozbiljnija.
Svi proizvodi veštačke inteligencije, uključujući robote, mogu naneti štetu, a sve veći broj mašina počiva na sistemima koji sadrže elemente veštačke inteligencije, senzore, mrežnu povezanost… Oblast proizvodnje, usluga, čak i osetljive grane kakva je medicina, uvode robotizovane “pomoćnike” za zadatke koji su naporni za ljude. U nekim slučajevima oni samo asistiraju, uz prisustvo čoveka, a u drugim čitave operacije obavljaju potpuno samostalno.
Nanotehnologije su uvele revoluciju u veliki broj oblasti i dovele do ogromnog napretka, ali postoji bojazan, za sada samo na osnovu ličnih uverenja pojedinih eksperata, da su radnici koji dolaze u dodir sa nano česticama izloženi povećanom zdravstvenom riziku. Nano čestice su mikroskopski sitne i mogu ući u ćelije živih organizama, pa ako se dokaže da na duži rok izazivaju posledice, potrebno je osigurati osobe koje, na primer, na proizvodnim linijama, dolaze sa njima u kontakt.
Još jedna zanimljivost uočava se u razvoju proizvoda poslovnog osiguranja – kompanije bi ubuduće morale da garantuju velnes na radnom mestu, odnosno mogućnost da se zaposleni zaštite od prekomerne izloženosti stresu, pa i osigura njihovo velnes zdravlje, kako bi mogli da dobiju kompenzaciju ukoliko ono bude narušeno.
