Naučnici su se složili da dugotrajno sedenje u toku dana nepovoljno utiče na organizam i zdravlje.
Ono što naglašavaju je da ljudi treba da postanu svesni koliko dugo sede, i da tu štetnu naviku promene, odnosno sedenje prekinu kad god im se ukaže prilika.
Istraživanja na ovu temu je dosta i događa se da rezultati jednog potvrde, ali i opovrgnu ono što je zaključeno u prethodnom. Najnovije studije posebno su posvećene jednoj zanimljivoj temi – uticaju koji sedenje ima na mozak i moždanu aktivnost.
Problem sa funkcijama mozga je evidentan – u vreme kad ga najviše koristimo (i razvijamo), mi to činimo u sedećem položaju.
Mozgu je za rad potrebna relativno velika količina glukoze (šećera), preciznije, jedna petina ukupne koju koristi telo. Ukoliko šećera ima premalo, ali i previše, ćelije mozga mogu pretrpeti oštećenja, što za posledicu ima povećani rizik od nastanka demencije. Ni nagla promena nivoa šećera nije dobra.
Mozak je organ za koji je određen, zdrav nivo glukoze važan, a on se na najbolji način reguliše fizičkom aktivnošću.
Ukoliko ste obavezni da sedite više od osam sati dnevno, nova istraživanja savetuju 60-75 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja, što je gotovo duplo više od dosadašnjih preporuka. Druga opcija, za mnoge lakše dostižna, je smanjenje vremena sedenja. Sasvim je jednostavno – kad ne morate, nemojte sedeti.
Prošetajte posle ručka i večere. Nivo šećera tako će biti, zahvaljujući angažovanju mišića, bez naglih skokova i ekstrema. Vežbanje je bolje podeliti u nekoliko partija u toku dana.
Za mozak je važan i dobar protok krvi, što takođe podstiču vežbe.
Preterano dugo sedenje u toku dana povećava rizik od rane smrti i demencije. Naučnici ne tvrde jednoglasno da se stanje vežbanjem može popraviti, ali su sigurni da se propadanje funkcija može usporiti ili zaustaviti.
