Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Merošina, Vlasotince, Surdulica i Blace će kroz razvojni program Evropske unije EU pro dobiti skoro 100.000 evra, za projekte koji su im odobreni i koji treba da unaprede njihove lokalne sredine kako bi bile privlačne za investitore.
Piroćanci će dobiti 14.500 evra, a iz budžeta treba da izdvoje 1.900 evra, za izradu plana detaljne regulacije za logistički centar u Pirotu. Taj plan bi trebalo da posluži za izgradnju logističkog centra sa intermodalnim terminalnom u slobodnoj zoni, navodi se u saopštenju, a time se omogućava integrisanje putnog i železničkog saobraćaja i brz transfer robe.
Takođe će omogućiti povezivanje ovog terminala sa drugim intermodalnim čvorovima u jugoistočnoj Evropi i poboljšanje postojećih veza od industrijske zone u Pirotu do luka Burgas, Solun, Smederevo i Kostanca. Projektom će se omogućiti korišćenje ekoloških načina prevoza i smanjenje zagađenja i emisije ugljen-dioksida, što će doprineti očuvanju životne sredine – piše u obrazloženju.
U Dimitrovgradu će se raditi izmena plana detaljne regulacije radne zone Beleš, kako piše u saopštenju, a to bi trebalo da definiše planski osnov za infrastrukturno opremanje zone, kako bi investitori mogli da izgrade objekte, posluju i otvore nova radna mesta.
Kažu da će površina nakon proširenja biti duplo veća i prostiraće se na oko 12,5 ha, a EU pro za to daje 13.500 evra, dok iz budžeta treba izdvojiti još 1.500 evra.
Leskovac će sa 15.000 evra koje daje EU i 5.238 evra koliko treba da izdvoji lokalna samouprava, raditi na razvoju turizma i zaštiti kulturne baštine Skobaljić grada.
Plan detaljne regulacije obezbediće uslove za izgradnju pešačkih staza i vidikovaca na lokalitetu Skobaljić grad, što će povećati korišćenje prirodnih potencijala ovog područja za rekreaciju i razvoj turizma i omogućiti privredne aktivnosti koje se oslanjaju na ovaj novi turistički proizvod. Predviđeno je proširenje kapaciteta lokalnih turističkih objekata sa postojećih 130 na 325 kreveta u narednih pet godina – piše u saopštenju.
U Merošini će se novac iskoristiti za industrijsku zonu Jugbogdanovac, a plan detaljne regulacije treba da omogući da se bolje koriste građevinske parcele na tom prostoru, što je trenutno ograničenje za one koji tamo već posluju. Osim toga, kažu da će se novim planom stvoriti uslovi za potencijalne nove investitore, a EU pro za to izdvaja 9.255 evra, a lokalna samouprava 1.028 evra.
Radne zone Stajkovce i Gložane opremaće se u Vlasotincu, a ta varošica je od EU dobila 14.910 evra, dok će lokalna samoprava učestvovati sa 2.118 evra. Plan je da se ova opština brže ekonomski razvija i da se skrati procedura izbora odgovarajućih lokacija za domaće i strane investitore, naročito za one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Kroz izradu plana, koji obuhvata područje površine 60 ha, radna zona Stajkovce i Gložane trebalo bi da budu infrastrukturno opremljena kao i da se obezbede uslovi za poslovanje 50 malih i srednjih preduzeća koja mogu da zaposle između 1.000 i 1.500 novih radnika.
U Surdulici će se raditi plan detaljne regulacije za hotel na Vlasini, sa strateškom procenom uticaja na životnu sredinu. Kažu da takav plan treba jasno da identifikuje trenutni prostorni razvoj i buduću namenu tog područja, koje je Vlada Srbije proglasila zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije, odnosno predelom izuzetnih odlika. EU pro za to daje 15.000 evra, dok lokalna samouprava treba da izdvoji još skoro toliko – 14.739 evra.
Planska dokumentacija će takođe definisati namenu zemljišta i aktivnosti koje treba da doprinesu razvoju turističkog potencijala ove oblasti, dok će posebna pažnja biti usmerena na zaštitu životne sredine i očuvanje prirodnog nasleđa – dodaju u obrazloženju.
Blace će na konkursu dobiti 15.000 evra od EU, a još 2.695 evra treba da izdvoji lokalna samouprava, za plan detaljne regulacije Blačkog jezera. Taj plan treba da pruži podršku lokalnoj samoupravi u nameri da očisti jezero i zaustavi proces njegovog pretvaranja u močvaru, kako bi se očuvao biljni i životinjski svet, a područje zaštitilo od izgradnje.
Oblast jezera treba da bude uređena tako da bude privlačna za aktivni turizam jer je pogodna za pešačenje u prirodi, pecanje, planinarenje, biciklizam i šetnje – navode u obrazloženju.
Izvor: Južne vesti
