Udruženje dramskih umetnika Srbije, Vulkan izdavaštvo i Biblioteka grada Beograda izdali su knjigu pod nazivom Monografija: Nebojša Glogovac. Luksuzno opremljena monografija na 245 strana, sa više od 100 fotografija, obuhvata više celina.
U prvoj, pod nazivom Scene i ekrani, sadržani su tekstovi o pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu Nebojše Glogovca iz pera Gorčina Stojanovića, Aleksandra Milosavljevića, Miroljuba Stojanovića i Dragana Ilića.
Druga, obimom najveća celina, Reči koje život znače, sadrži dvadesetak poglavlja sazdanih od njegovih reči, iskaza.
Treću čine autorizovane beleške. (Kao gostujući predavač, 1999. održao je jedno predavanje na Učiteljskom fakultetu, a beleške je načinila prof. Svetlana Bezdanov Gostimir.)
Četvrta, koja nosi naziv Rekli su…, obuhvata priloge 18 renomiranih umetnika i stvaralaca (Dejan Mijač, Branka Katić, Jagoš Marković, Ksenija Marinković, Goran Paskaljević, Nataša Ninković, Uglješa Šajtinac, Vojin Ćetković, Lenka Udovički, Dejan Dukovski, Jelisavata Seka Sablić, Rajko Grlić, Goran Šušljik, Aleksandar Popovski, Radivoje Raša Andrić, Ante Tomić). U knjizi je zastupljen i tekst vladike Grigorija, episkopa zahumsko-hercegovačkog.
Sledi deo koji čini dokumentacija, odnosno popis uloga i nagrada, kao i sažetak na engleskom jeziku (prevod Milorad Vujošević).
Na poslednjim stranicama, Umesto pogovora, Tatjana Nježić, autorka monografije, između ostalog, beleži:
„Malo je reći da se čovek sreće s velikim dilemama u nastojanju da sklopi skicu za portret jednog impresivnog umetničkog i ljudskog bića, bića čije je ime Nebojša Glogovac, na stranicama monografije koja je pripadajući deo naše najveće glumačke nagrade Dobričin prsten. Kolika je čast bila prihvatiti se toga posla, po odluci predsedništva UDUS-a, posebna je tema. Kao i pitanje odgovornosti, izazova, zebnji…
Nebojša Glogovac je, kroz svoje role, činio nemoguće korake koji nas približavaju čudesnosti života. Svojim bavljenjem umetnošću glume otvarao je nove svetove, nove horizonte, nove vidike…
Veliki Lorka je govorio da je pozorište ’jedan od najizražajnijih i najkorisnijih instrumenata za duhovno uzdizanje jedne zemlje i barometar koji određuje njenu veličinu ili njenu klonulost. Pozorište treba da se nametne publici, a ne obrnuto, te stoga pisci i glumci moraju da se naoružaju velikim autoritetom… Kao i da se publika dâ naučiti, zbog čega treba zadržati dostojanstveno ponašanje jer će ono zasigurno biti obilato nagrađeno’.
I ulogama i svojim iskazima u javnosti Nebojša Glogovac je bio otelotvorenje ovih Lorkinih reči. Svojim opusom i postojanjem učinio je da te reči postanu od krvi i mesa. Život sâm.“
