Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Stevica Dedjanski izjavio je da su stambene zgrade u Srbiji, koje obuhvataju 27 miliona kvadrata i 60 odsto stambenog fonda, najmanje energetski efikasne, a da 300.000 kuća nema termoizolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.
On je na konferenciji “Energetska efikasnost za nas javno finansiranje energetske efikasnosti u privatnim zgradama”, rekao da je trećim Akcionim planom predvidjeno da se uštedi 58 odsto energije koju troše domaćinstva i stanari zgrada.
“Ministarstvo je u energetskoj efikasnosti prepoznalo novi izvor energije i ulaže velike napore kako bi ubrzalo njegovo unapredjenje”, rekao je Dedjanski.
Dodao je da se posle uvodjenja takse za energetsku efikasnost od 1. jula ove godine radi na formiranju Fonda za enregtsku efikasnost i da bi taj posao trebalo da bude završen do kraja godine, a da se očekuje da se na njegov račun slije oko deset miliona evra, a od EU grant.
“Očekujemo da to bude ozbiljan fond sa ozbiljnim sredstvima”, rekao je Dedjanski.
Predstavnik Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Miodrag Gluščević istakao je da je unapredjenje energetske efikasnosti “važno pitanje i da je moralo i ranije da se njime bavimo”.
“To pitanje zavredjuje da dobije veći prioritet”, rekao je Gluščević.
Jedan od razloga što energetskoj sanaciji stambenog fonda nije posvećena pažnja proteklih godina je, prema njegovim rečima i to što nije postojao pravni osnov za ulaganja javnih sredstava u privatni stambeni fond do 2016. godine kada je donet Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
Problem i efikasnost termoelektrana
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Gligo Vuković rekao je da je prosečna efikasnost termoelektrane oko 40 odsto jer se energija rasipa u transportu i u potrošnji i da energetska efikasnost ima benefite koji se ne ogledaju samo u redukovanju potrošnje nego i u smanjenju troškova proizvodnje, prenosa i zagadjenju životne sredine.
“Svaka zemlja mora na osnovu Direktive EU sama da donese planove o povećanju energetske efikasnosti, izabere podsticaje i realizuje projekte koji će smanjiti potrošnju energije”, rekao je Vuković i naveo da u Srbiji 70 odsto svih stambenih jedinica nema nikakvu izolaciju.
Dodao je da je za Srbiju iz IPA fondova EU predvidjena godišnja donacija od oko 200 miliona evra i da nije realno očekivati da se za unapredjenje energetske efikasnosti može odojiti više od 20 do 30 miliona evra godišnje.
“Kada Fond profunkcioniše možemo da ‘blendiramo’ donacije sa bankarskim kreditima”, rekao je Vuković.
Šabac bolji od Evrope
Prema rečima direktora JKP Toplana-Šabac” Slobodana Jerotića do sada je u tom gradu polovina zgrada priključena na sistem daljinskog grejanja izolovana, pa se primer tog grada navodi kao dobra praksa, bolja čak i od evropske.
“Od 2010. godine bavimo se unapredjenjem energetske efikasnosti, uveli smo merače potrošnje toplotne energije i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobili smo kredit od 2,5 miliona evra pa će gradjani u 12 godišnjih rata vratiti zajam, a novac iskoristiti za sanaciju zgrada i stanova”, rekao je Jerotić.
Napomenuo je da je bilo teško naći formu za ulaganje javnog novca u privatne zgrade i da je zbog toga državni revizor imao primedbi.
Izvor: Beta
