Na radnom mestu skoro isključivo zaplaču žene, i to mnogo češće nego što se pretpostavlja. Izvesna istraživanja pokazuju da više od 40% zaposlenih žena ima ovo iskustvo.
Na suze na radnom mestu reaguje se različito, u zavisnosti od situacije. Kolektiv ponekad prepoznaje razlog i opravdanost, ali su češće negativne ocene i osude osobe koja nije mogla da se kontroliše.
Psiholozi i stručnjaci za ljudske odnose u organizacijama ističu da je plakanje normalno – u različitim situacijama, pa i na radnom mestu. Glavnu ulogu trebalo bi da preuzme poslodavac ili drugo odgovorno lice, i proceni da li su problemi na poslu osnovni uzrok, ili su osobu koja plače preplavile emocije drugog porekla. Cilj je da se razlog otkloni, ako je u organizaciji, ali se u praksi pokazuje da to nije uvek jednostavno. Neki ljudi su, jednostavno, osetljiviji na pojedine situacije i nešto što drugi, možda, ne bi ni primetili, kod njih izaziva snažne emocije. Negativni komentari na radne rezultate najčešći su uzrok direktno povezan sa poslom.
Osobe koje plaču obično sakrivaju suze i odu u toalet, ali se događa i da reaguju burno i otpočnu glasnu svađu. Savet za prisutne je da se uznemirenom saradniku dozvoli da se povuče iz situacije, da se promeni tema, i da se pruži mogućnost da se o svemu razgovara smirenije, posle nekog vremena. Emocije vezane za poslovni konflikt treba da budu ispoljene, a problem razrešen ili bar napravljen pokušaj u tom pravcu.
Suze sasvim sigurno neće ugroziti produktivnost ni naneti štetu organizaciji. Suze su znak iskrenosti. Neki drugi oblici ponašanja kao što su podmetanje, laži, ogovaranje, maltretiranje… mnogo su štetniji za kolektiv i grupnu dinamiku.
Oni koji za znaju da teško podnose stres na poslu, ipak, trebalo bi da razmisle o vežbama za prevazilaženje negativnih emocija, zbog njih samih. Poznato je da se žene posle suza osećaju izuzetno posramljeno i neprilagođeno i da svojim suzama pridaju mnogo više značaja nego što to čini okruženje.
