Generalni direktor Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk izjavio je danas da je 2021. godina vremenski okvir za implementaciju 5G mreže i tehnologije u Srbiji.
Prema njegovim rečima, preduslovi za uvođenje 5G mreže u Srbiji su da država obavi aukciju i dodeli frekventne opsege, navodeći da bi bilo realno da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomounikacija i RATEL to obave do kraja godine.
“Ako Ministarstvo i RATEL završe aukciju i mi dobijemo frekventne opsege, verujem da ćemo 2021. imati prve 5G mreže u radu”, rekao je Ćulibrk na panelu “Digitalna transformacija: Perspektiva industrije 4.0”, tokom prvog dana ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.
Ističe da tehnologija 5G nije nešto što će se primenjivati godinu ili tri, već da će ta tehnologija obeležiti narednu deceniju. Ćulibrk dodaje da je jedno od istraživanja, u okviru kojeg je anketirano 2.600 donosilaca poslovnih i tehnoloških odluka u Evropi, Aziji i Americi iz 12 različitih industrija, pokazalo da čak 79 odsto njih smatra da će tehnologija 5G imati veliki uticaj u smislu transformacije industrija u kojima posluju, dok je 57 odsto reklo da će ta transformacija biti revolucionarna.
Primećuje i da se veliki industrijski giganti, poput BMW-a i Mercedesa, uključuju u 5G arenu i dodaje da su formirali odeljenja u kojima istražuju kako ta tehnologija može da se iskoristi u proizvodnji, ali i da podigne iskustvo njihovih klijenata.
Softver predviđa poplave
Inženjeri Telekoma Srbije i JP “Srbijavode” rade na pilot-projektima, koristeći softverska rešenja, koji bi doprineli da se predvide eventualne poplave u Srbiji i da se na vreme spreče katastrofe, izjavio je Ćulibrk.
Prema njegovim rečima, nije problem predvideti mogući bujični talas Save i Dunava ukoliko on krene iz neke druge evropske države, međutim, u našoj zemlji problem predstavljaju ostale manje reke.
“Pokušavamo da pomognemo Srbijavodama i da zajednički dođemo do rešenja kako da predvidimo moguće poplave, nekada su sat ili tri sata ranije predikcije dovoljne kako bi se sprečila katastrofa poput one u Obrenovcu”, rekao je Ćulibrk.
Kaže i da su trenutno fokusirani na Kolubarski sliv, dodajući da nije dovoljno meriti samo nivo vodostaja iz bujičnih potoka, već se moraju u realnom vremenu meriti kolika je količina kiše koja je pala, kako se kreću vode sa planina i gde se slivaju, i da se na osnovu toga ugrade softverska rešenja koja bi to mogla da predvide.
On objašnjava da su inženjeri Telekoma došli na tu ideju, jer su pre nekoliko godina napravili softverski sistem koji obaveštava centralu ukoliko neko pokušava da ukrade opremu Telekoma.
“Telekom Srbija upravlja sa 15.000 senzora ispod zemlje i kontrolišemo situaciju. Mi smo tu investiciju isplatili za nepune dve godine i to samo na osnovu smanjenja štete od krađa, pre svega bakra, koje smo smanjili za 80 odsto u roku od 12 meseci”, rekao je Ćulibrk.
On navodi da će se sa rastom plata istovremeno razvijati i digitalizacija u našoj zemlji, dodajući da kompanije ranije nisu ulagale u digitalizaciju, jer su cene rada bile niske, a nezaposlenost visoka.
“Povećanje plata će naterati sve industrijske sektore da ozbiljnije razmišljaju o tome gde tehnologija može da zameni čoveka, a gde čovek uz određenu edukaciju može da nađe svoje mesto u praćenju tih procesa”, zaključio je Ćulibrk.
Izvor: Tajnug
