Nekoliko meseci posle proglašenja pandemije, koja lagano “usporava”, naučnici i istraživači ponovo govore o maskama, a praktičari, koji bi trebalo da daju savete građanima, preporučuju iz nedelje u nedelju različite, često kontradiktorne mere.
U javnom prevozu u Velikoj Britaniji, na primer, maske su obavezne, a od 15. juna biće strogo kažnjavani oni koji ih ne nose. Britanci se tog datuma, masovno, ponovo vraćaju na posao, pa se želi sprečavanje širenja bolesti na mestima gde je nemoguće obezbediti rastojanje.
Navedena mera, zaključuju mediji, u potpunoj je suprotnosti sa prethodnim. Dok se epidemija u čitavom svetu širila i odnosila veliki broj života upravo u Evropi, u Velikoj Britaniji maske nisu bile obavezne. Mera je razmatrana početkom februara i zaključeno je da bi masku trebalo da nose samo bolesni koji imaju simptome. Savet da svi građani nose maske nikad nije upućen, a u aprilu se mislilo da bi tako nešto ljude učinilo neopreznim, pa se, zaštićeni nepouzdanim maskam,a ne bi pridržavali drugih, mnogo važnijih mera.
Šta se u međuvremenu dogodilo?
Živeti se mora i sa virusom. Štete koje zbog izolacije trpi ekonomija – postale su veoma opasne. Maske bar donekle štite, što svojim nalazima govore i najnoviji rezultati studija. Jedna od njih, najobimnija do sada, objavljena je ove nedelje u čuvenom časopisu “Lanset”.
Ukratko, maske koje obično nose građani, dakle ne one namenjene profesionalcima, štite u ograničenoj meri, što je poznato. Rizik se, nošenjem maske, sa 17% spušta na 3%, ali je prenošenje virusa sa zaražene osobe ispititivano u kućnim uslovima, pa se ne može preneti na javni prevoz, na primer.
Mera udaljenosti od potencijalnog izvora zaraze daje najbolje rezultate. U situaciji kad se svi vraćaju redovnim aktivnostima teško je savetovati bilo šta. Za sve okolnosti u kojima se nikako ne mogu izbeći gužve, i delimična zaštita, zaključak je, bolja je od nikakve.
