Prošlo je mesec dana od sredine maja kada su, u svim državama ugroženim koronavirusom, vlade otpočele sa merama postepenog otvaranja. Sudeći po prvim rezultatima, oporavak teče sporo, virus se ne predaje i dalje ugrožava zdravlje, a u pojedinim granama privrede ne vidi se izlaz.
Zvaničnici iz Sjedinjenih Američkih Država sa najviše iskustva u finansijama izjavljuju da je kriza takva kakva se dešava jednom u životu, odnosno najozbiljnija u pamćenju generacije koja vodi javne poslove.
Očigledno, a zabrinjavajuće, tamo gde se ekonomija najbrže vraća u normalu virus se ponovi širi. Ovo je ogroman izazov sa kojim će se suočiti svi donosioci odluka, pa je izbor veoma težak – pooštriti mere, ili dozvoliti rast broja oblolelih.
Sektori u svetskoj ekonomiji i svakoj pojedinačnoj nacionalnoj privredi su se podelili na one koji su u krizi izgubili i one koji su profitirali. Ta podela će, kako vreme prolazi, biti sve oštrija.
Privremene mere pomoći malom biznisu i podrške svima koji su ostali bez posla ne mogu da traju večno – u većini zemalja završiće se krajem jula ili, u najboljem slučaju, krajem leta. A dolazi jesen… i mogući novi talas bolesti.
Ipak, čekamo vakcinu…
Činjenica je da će nezaposlenost i ogromni gubici u velikom broju sektora biti stvarnost i u narednim godinama. Brz oporavak, jednostavno, nije moguć, osim ako se dogodi čudo i virus potpuno nestane. Pa čak i tada je potrebno povratiti poverenje svih onih koji su se uplašili, što može da potraje.
Stvarnost je, međutim, drugačija. Potpuno odsustvo virusa se ne predviđa. Vakcina ili ozbiljna otkrića u terapiji dobro bi došla. Raspravu o vrstama vakcina i lekova i njihovoj pouzdanosti niko ne čeka sa oduševljenjem, kao ni lične odluke u vezi sa tim, ali, za svetsku ekonomiju čini se da je samo masovna primena ovih mera rešenje.
