Iako se deklarativno zalažemo za to, niko ne voli da uči na sopstvenim greškama, posebno kad je posao u pitanju. Sama činjenica da smo napravili loš potez obeshrabruje i vlasnici kompanija, preduzetnici, zaposleni… žele da ga što pre zaborave.
Čak i oni koji se svim silama trude da analiziraju propuste, čine to na pogrešan način, sa ishodom koji je za gotovo sve sličan – promene u ponašanju, koje bi dovele do uspeha, se ne događaju.
U čemu je, onda problem?
Evo nekoliko preporuka na koje vredi skrenuti pažnju, a vi razmislite koja se odnosi na vaš slučaj.
- Da li okrivljujete nekoga za neuspeh i analizirate li, pri tome, sve okolnosti? Mora se razlikovati slučaj kad je neko ponašanje namerno dovelo do greške, od onoga kad su uzroci bili umor, loša raspodela poslova, radnog vremena… Ako označite krivca i svalite svu krivicu na njega, postojaće manje spremnosti da se pronađe konstruktivno rešenje, a pojedinci će se truditi da, čak, greške sakriju.
2. Neke greške su se mogu sprečiti, neke ne mogu, jer zavise od brojnih faktora nad kojima nemamo konrolu. Greške mogu da budu i “inteligentne”, odnosno takve da predstavljaju, u nekim aspektima, korisnije ponašanje od onog na kojem insistirate. Sofisticirana analiza svake greške je, dakle, neophodna.
3. Negujete li u organizaciji kulturu učenja i koliko ste sami spremni da učite? Ako niste, kako ćete tek, onda, učiti na greškama?
4. Umete li da pronađete grešku, odnosno uzročno-posledični niz u problemiu koji se pojavio? Neke greške su veoma duboko sakrivene i potrebni su dani ozbiljnog rada da bi se došlo do njih. Osim znanja i mentalnog napora, na ovom putu pratiće vas, često i loše emocije, koje je potrebno eliminisati i zameniti radoznalošću i željom da se istina otkrije, i na pravi način iskoristi.
5. Da li ste spremni na strateški izazvane greške – namerno eksperimentisanje sa pogreškama često je neophodno za nova saznanja i promene. Na ovaj način možete zaključiti, sasvim sigurno, koja opcija u nekom poslu radi. a koja ne.
