U nedelju 25. oktobra najveći broj evropskih zemalja, ali i neke druge, pomeriće kazaljke na časovnicima za jedan sat unazad i time preći na takozvano “zimsko računanje vremena”. Praksa koja je izazvala mnogo kontroverzi trebalo je da bude ukinuta, po dogovoru, u isto vreme u zemljama Evropske unije, ali o ovoj temi danas se malo govori.
Pandemija koronavirusa odložila je debate, izjašnjavanje, usklađivanje… na neodređeno vreme.
Podsetimo, u martu 2019. Evropski parlament usvojio je odluku da se pomeranje kazaljki na časovnicima ukine 2020. godine.
Novinari koji su se interesovali o primeni dobijaju informaciju da aktivnosti na ovu temu nisu na dnevnom redu, niti u planovima za rad evropskih zvaničnika. Malo je verovatno da će se nešto promeniti i u 2021. godini, po oceni upućenih, kada Slovenija i Portugalija preuzmu predsedavanje Evropskoj uniji od Nemačke. A Nemačka o zimskom računanju vremena – ćuti.
Setimo se i zanimljivosti da je, uprkos evropskom jedinstvu, državama članicama ostavljena mogućnost da izaberu da li će usvojiti kao stalno “zimsko” ili “letnje” računanje. Na taj način može se desiti da dve susedne zemlje, koje su sada u istoj, dospeju u različite vremenske zone.
Danas, međutim, zbog problema sa kojima se Evropa suočava, računanje vremena deluje kao tema za dokone.
I tako… “Mrak će padati ranije” od naredne nedelje i u Srbiji.
Negativne posledice ove promene po zdravlje su dokazane naučnim studijama vođenim na uglednim univerzitetima, uštede energije nisu značajne koliko je očekivano… Ali, ispraviti lošu odluku, još jednom se dokazalo, teže je nego doneti dobru.
