Termin preduzetništvo često koristimo, a da imamo nejasnu predstavu na šta se ova reč, u poslednje vreme toliko popularna, odnosi. U teoriji i praksi postoji četiri tipa preduzetništva, od kojih će vas neki, možda, i iznenaditi.
Mali biznis je ono što na našim prostorima obično podrazumevamo pod preduzetništvom, pošto je reč preduzetnik, u domaćim zakonima, rezervisana za sasvim određen tip organizacije poslovanja, prava i obaveza. Iza ove vrste preduzetništva nalaze se biznisi pojedinaca, bez mnogo planova i namera da se preraste u nešto veće. Novac se u osnivanje prodajnih i uslužnih radnji uglavnom investira iz kredita, ličnih pozajmica i ušteđevine, a očekuje se da se zarada iskoristi za vraćanje dugova i zadovoljenje životnih potreba osnivača, njegove porodice, i uskog kruga ljudi koji su uključeni.
Kod nas se sve češće čuje i pojam startap, za drugu vrstu preduzetništva, koja nastaje iz originalnih ideja osnivača. Oblast angažovanja su obično informaciono-komunikacione tehnologije i inovativna rešenja. Vlasnici traže investitore uz pomoć kojih, iz „podruma“, „garaže“ i kućnih uslova, startap počinje da raste. Ukoliko je napredak veliki, a osnivač ima i druge ideje za biznis, on može da proda svoj startap i stekne kapital za dalje korake. Najveća svetska imena u oblasti savremenih tehnologija počela su kao startapovi.
Treća vrsta preduzetništva pronalazi se na neuobičajenom mestu – u velikim kompanijama, u kojima je osoba zaposlena ili angažovana na drugi način. Ukoliko imate ideju za nova rešenja u firmi u kojoj radite, ili ste u kontaktu sa onima koji donose odluke, možete napraviti i razviti sopostveni biznis „naslanjanjem“ na potrebe kompanije, ili promeniti radno mesto zahvaljujući profitu koji vaše ideje mogu da donesu. Vaš doprinos ne mora da bude inovativan i ekskluzivan – dovoljan je, na primer, predlog o proširenju na nova tržišta, za koji ste napravili na činjenicama zasnovanu analizu.
Socijalno preduzetništvo je za nas još uvek nov pojam, ali se prvi primeri pojavljuju u praksi. Ono podrazumeva originalna rešenja za društveno važne probleme. Osnovni cilj su pozitivne promene, a ne generisanje profita, koji dolazi kao posledica prepoznavanja značaja angažovanja.
