Pandemija bolesti pod nazivom kovid 19 donela je čovečanstvu novu vrstu fobije – koronafobija ima sličnosti sa drugim oblicima fobija, ali i karakteristike po kojima se razlikuje.
Anksioznost je bila očekivana u situaciji neizvesnosti, izazvanoj pojavom nove bolesti, koja se proširila svetom. U nekim slučajevima ta anksioznost postaje fobija i prerasta u nepodnošljivo stanje za čoveka.
Koronafobija bi se mogla opisati kao prekomerni strah od zaražavanja, simptoma, gubitka najdražih, gubitka posla… koji se manifestuje izolovanjem, izbegavanjem kontakata, opsesivnim ponašanjima vezanim za mere zaštite, snažnim strahom i napadima panike. Koronafobija menja život u većoj meri nego što bi objektivni rizik trebalo da prouzrokuje, i pojedinac se protiv nje teško bori.
Prerastanju straha u koronafobiju pogoduju i informacije iz medija, često kontradiktorne, dezinformacije svih vrsta, oboljevanje i smrt poznatih ličnosti.
Istraživanja pokazuju da su, za sada, pogođenije osobe ženskog pola, koje više brinu o članovima porodice i mogućnosti da se same razbole i nekome prenesu virus.
Zanimljivo je da su koronafobiji skloniji mlađi ispitanici, uglavnom zbog neizvesnosti koju nosi budućnost. Umesto olakšanja, oni na internetu, posbno na društvenim mrežama, pronalaze dokaze da se situacija komplikuje i da izmiče kontroli.
Stručnjaci smatraju da je važno da prve znakove koronafobije osoba prepozna kod sebe, ali i drugih. Jedan od osnovnih je nemogućnost ispunjavanja dnevnih esencijalnih zadataka, i kontakata sa ljudima, zbog preplavljivanja strahom.
Život, i u uslovima pandemije, treba da bude ispunjen i da ima smisla.
Rad, održavanje društvenih kontakata uz mere zaštite, poklanjanje pažnje fizičkom i mentalnom zdravlju jesu izlaz.
Ukoliko osoba ne može sama da pobedi koronafobiju, preporučuje se da potraži pomoć. Psiholozi imaju razvijene metode terapije fobija, delotvorne i u ovim okolnostima. Neće biti potrebno mnogo objašnjavanja – pošto smo svi u istoj ili veoma sličnoj situaciji, razumevanje problema se ne dovodi u pitanje.
