Tradicionalni mediteranski način ishrane pokazao se kao veoma uspešan i zdrav za osobe koje se pitaju kako smršati. U proučavanju koristi mediteranske dijete, naučnici su prnašli još bolju opciju – zelenu mediteransku dijetu.
Osnovno obeležje zelene mediteranske dijete je zamena crvenog mesa, inače dozvoljenog ali retko, biljnim proteinima. Od biljne hrane dobija se i više vlakana, a nova kombinacija je, kažu kardiolozi, posebno dobra za zdravlje srca, pošto pojačava kardio-metaboličke efekte klasične mediteranske dijete.
Podsetimo, mediteranska dijeta, odnosno način ishrane, zasniva se na konzumiranju povrća, voća, orašastih plodova, integralnih žitarica, pasulja i drugih mahunarki, maslinovog ulja. Sve je začinjeno mirišljavim začinskim biljem, karakterističnim za podneblje. Mediteranska dijeta sadrži ribu i plodove mora, obavezno više puta nedeljno. Jaja, živinsko meso, sir i jogurt se dozvoljavaju povremeno, a slatkiši i crveno meso svedeni su na minimalne količine.
Zelena mediteranska dijeta crveno meso zabranjuje, a preporučuje nekoliko zamena, dodajući specifične zelene sastojke.
Orahe bi trebalo konzumirati na dnevnom nivou kao međuobrok ili dodatak smutiju, jogurtu, ovsenoj kaši… Mešavina biljnih proteina i dobrih masti u njima, uključujući omega 3 polinezasićene masne kiseline, odlična je za organizam, ali i za osećaj sitosti.
Zeleni čaj treba piti u većim količinama, na primer tri šolje dnevno. Polifenoli iz zelenog čaja su vrsta antioksidanata koji deluju protivupalno i štite od dijabetesa, bolesti srca, karcinoma.
Zelene smutije obogatite čia semenkama, lanenim semenom ili semenom konoplje, koji su takođe izvor omega 3 masnih kiselina.
Losos sa korenastim povrćem na žaru mogao bi da bude idealan obrok.
Potrudite se da i užina između obroka bude na biljnoj bazi, na primer parče tosta od integralnih žitarica sa humusom.
U zelenu mediteransku dijetu uključene su i neke namirnice, još uvek „egzotične“ na našim prostorima. Na primer dakvid – plutajuća vodena biljka za koju se ispostavilo da bi bilo dobro da je, pored riba i barskih ptica, jede i čovek, zbog bogatstva vitamina i omega 3 masnih kiselina.
