Rod malina u Srbiji će ove godine, prema trenutnim procenama, biti upola manji od prosečnog od 83.000-84.000 tona jer su zbog višegodišnje niske cene malinjaci zapušteni, rekao je danas predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Dobrivoje Radović.
On je za Betu rekao da se ove godine očekuje ukupan prinos malina u Srbiji od oko 40.000 tona, a da pod malinama od 25.000 hektara, koliko statistika registruje, nema ni 13.000-14.000 hektara.
“Malinjaci su zapušteni i zahvatila ih je bolest zbog nesertifikovanog sadnog materijala koji je jeftino kupovan 2016. i 2017. godine kada su obnavljane plantaže i niskih otkupnih cena”, kazao je Radović.
Podsetio je da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije pokrenulo inicijativu da se obnove plantaže malina i subvencioniše 90 odsto od cene sertifikivanog sadnog materijala.
Radović je rekao da je ove godine velika potražnja malina i da bi ih kupovali, kako Turska, tako i skandinavske zemlje jer je pala proizvodnja i u svetu.
U Čileu, koji spada medju najveće proizvodjače malina i gde se završava berba, prinos je, kako je rekao, manji 55 odsto, a proizvodnja je pala i u Poljskoj koja je takodje medju pet najvećih proizvodjača u svetu.
Radović je rekao da su zbog “bagatelnih” cena smanjene površine zasadjene kupinom sa oko 6.500 hektara na približno 1.300 hektara.
“Kupine su prošle godine otkupljivane po cenama od 30 do 60 dinara po kilogramu, a sada su ih izneli iz hladnjača i prodaju po 200 do 250 dinara i niko ne pita da li su platili porez na ekstraprofit i šta radi antimonopolska komisija”, rekao je Radović.
Dodao je da maline još nisu cvetale i da su do sada već oštećene lošim vremenskim prilikama, a da je neizvesno i šta će se dogoditi do berbe.
Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, ništa nisu promenile u politici osiguranja, rokovi osiguranja su pomereni da bi se izbegao period mrazeva i nude jeftine polise od kojih ne može da se očekuje realna nadoknada štete u slučaju nepogoda.
Stručnjak za jagodasto voće Aleksandar Leposavić rekao je da je proizvodnja malina u Srbiji, ali i u svetu u krizi.
“U Srbiji pod malinom, prema statističkih podacima, ima 24.000 hektara što nije tačno. Manipuliše se podacima i o površinama i o količinama tog proizvedenog voća”, rekao je Leposavić.
Dodao je da su kupci ove godine u Srbiji zbog smanjene ponude maline počeli već sada da ugovaraju isporuke prema prošlogodišnjim ugovorima koji nisu realizovani, a što će uticati na smanjenje količina maline u ponudi iz Srbije.
Istakao je da su u proizvodnji malina u Srbiji pre više godina napravljene greške i da “radna tela koja su 2018. godine, uključujući i Savet za malinu, sačinjena od nekompetentnog stručnog i nereprezentativnog proizvodjačkog i preradjivačkog kadra”.
“Radna tela koja su formirana tada nisu značajnije menjana i do sada nisu ništa uradila na unapredjenju proizvodnje malina u Srbiju”, rekao je Leposavić.
