Preduzetnik mora da ima dovoljno znanja, a ako ga nema, za uspeh poslovnog poduhvata trebalo bi da angažuje one koji ga imaju. U međuvremenu, čovek koji se upušta u realizaciju neke ideje, obavezan je i sam što više da nauči.
Ulaženjem u svet biznisa, preduzetnik otvara brojna pitanja iz najmanje dve oblasti. U jednoj se nalaze proizvodi i usluge koje želi da ponudi, a u drugoj veoma složena znanja iz ekonomije. Podsećamo na odnose sa dobavljačima i kupcima, kanale plasiranje proizvoda, zaposlene i njihove plate, plaćanje obaveza i naplatu potraživanja, skladištenje repromaterijala i gotovih proizvoda, obaveze prema državi… Dodajmo ovome i brigu o kvalitetu, poslove formiranja cena, promocije i oglašavanja, internet prisustva i druge marketing aktivnosti, i postaće nam jasno da preduzetništvo nije lako.
Najteže tek sledi – čak i ako gotovo sve navedeno prepusti drugima i formira izvanredan tim, preduzetnik najvažnije odluke mora da donese sam. Da bi to uradio na najbolji način, savet je stručnjaka da preduzetnik usvoji naučni način razmišljanja.
Evo šta to tačno znači.
Svedoci smo činjenice da se u ključnim trenucima preduzetnici oslanjaju „na sopstveni instinkt“. Neki od njih se čak i hvale da su uspeli da stvari predvide, ili da se „ono što im je prvo palo na pamet uvek pokazalo kao najtačnije“.
U praksi i prilikom kajanja za loše odluke srećemo ista opravdanja – „trebalo je da uradim ono što sam osetio da je dobro, a ne da poslušam…“.
Privrednici „sa iskustvom“ upadaju u istu zamku, smatrajući da im je to iskustvo dovoljno – ne bi, uostalom, bili tu gde jesu da nisu bili uspešni u odlukama. Ovaj njihov stav najčešće podržavaju zaposleni i drugi u okruženju, verujući da će ono što je funkcionisalo u prošlosti funkcionisati i u budućnosti.
Posledice pogrešnih stavova o poslovanju, neznanja i predrasuda, mogu da unište dugo godina građene privredne sisteme. Posebno su osetljivi mali biznisi, koji nemaju dovoljno kapaciteta da premoste probleme kada se pojave. Zbog toga bi novi preduzetnici, ali i menadžeri svih nivoa u postojećim kompanijama trebalo da promene način razmišljanja prilikom odlučivanja, i ugledaju se na naučnike, što znači sledeće.
Da analiziraju sve varijante odluka i sve hipoteze koje imaju, uz pribavljanje dostupnih podataka.
Da uključe izvestan stepen sumnje u situacijama gde su potpuno uvereni u svoju odluku.
Da ispitaju poremećaje u poslovanju drugih (i svom poslovanju) i razmotre zbog čega je dolazilo do neočekivanih ishoda.
Da, gde god je to izvodljivo, obave eksperiment sa malim serijama proizvoda i prate posledice, kako bi korigovali ono što ne valja, na osnovu jasnih i čvrstih dokaza.
