Iako će kalendarski zima stići za tri nedelje, iskustvo ljudi pomera je na početak decembra. Prvi decembar je datum kada, meteorološki, dolazi zima, ove godine puna izazova zbog otežanog snabdevanja energentima, pre svega gasom.
Evropski energetski stručnjaci uradili su, čini se, sve što su mogli da obezbede snabdevanje svojih država gasom, ali prava neizvesnost tek ih čeka.
Suočeni sa ratom u Ukrajini i sankcijama uvedenim Rusiji, „reciklirali“ su neka stara „gasna partnerstva“ i sklopili nova, otvorili su ponovo sve svoje potencijale za eksploataciju, zatvorene zbog nerentabilnosti postrojenja, ili drugih razloga. Uvedene su i stroge mere kontrole trošenja ovog energenta, podjednako neophodnog stanovništvu i industriji.
Evropi je na ruku do sada išlo vreme, neobično toplo čak do sredine novembra, pa su skladišta, prosečno, puna na oko 95% zapremine, znatno više od uobičajenih rezervi od 80%. Ova zima, što se toga tiče, može da počne.
U Evropskoj uniji je praksa, međutim, da se od prvog marta pune skladišta za narednu sezonu. To će sledeće godine, za razliku od ove, biti bez ruskih energenata ili sa smanjenim količinama, što će sigurno povećati cenu i otvoriti nove probleme. Stručnjaci se slažu da više brinu za taj period, nego za aktuelno snabdevanje.
Evropska unija je, energetski, zavisila u ogromnoj meri od Rusije. Pre sankcija Rusija je bila glavni snabdevač EU sirovom naftom (26%), ugljem (52%) i gasom (52%).
Prva ideja za supstituciju gasa je tečni naftni gas (TNG). Iz Rusije je stizao u malom procentu od svega 16%, a ostatak je nabavljan od Katara, Nigerije, Alžira, Sjedinjenih Američkih Država. Na tržištu se može naći, ali najveći uvoznik TNG-a je Kina, koja u sledećoj godini očekuje oporavak ekonomije i već je rezervisala veće količine od prošlogodišnjih. To utiče na mogućnost da se tečni gas nabavi, kao i na cenu.
Drugi put o kojem se mnogo govori, ali koji će tek za 3-4 godine dati očekivane rezultate, je prelazak na „zelenu energiju“. A do tada…
Evropska unija će sledećeg proleća i leta sigurno biti u velikom problemu da obezbedi energente za 2023-24. godinu. Ako se svemu doda i rast cena struje, odnosno povećana potražnja na tržištu, kao i pad životnog standarda i potrošnje, a samim tim i smanjenje punjenja budžeta, čini se da kriza tek predstoji.
