Narodna Banka Srbije je zvanično dala informacije o stambenim kreditima u Srbiji. Dosta je pitanja koja su u žiži interesovanja kao što su naprimer koliko se stambenih kredita otplaćuje, koliko su porasle kamatne stope od početka problema sa inflacijom i slično.
Prema podacima za novembar 2022. godine, stanje stambenih kredita odobrenih stanovništvu Srbije iznosilo je 580,5 milijardi dinara, što predstavlja rast za 11,3% na međugodišnjem nivou, tako da je, uprkos određenom usporavanju poslednjih meseci, rast stambenih kredita i dalje relativno visok. Kada je reč o broju kreditnih partija, na kraju novembra 2022. godine u otplati je bilo oko 170 hiljada stambenih kredita.
Podaci o novoodobrenim kreditima stanovništvu Srbije pokazuju da je u periodu januar–novembar 2022. odobreno 115,3 milijarde dinara stambenih kredita, što je za 9% manje nego u istom periodu 2021. godine, kada je zabeleženo rekordno odobravanje ove kategorije kredita. Nešto manja tražnja za stambenim kreditima u 2022. (u poređenju s rekordnom 2021) posledica je i rasta kamatnih stopa na evropskom tržištu novca, što se preko rasta EURIBOR-a (kamatne stope za koju je vezana većina stambenih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom) odrazilo i na rast kamatnih stopa na evroindeksirane stambene kredite u našoj zemlji. Evroindeksirani stambeni krediti su u novembru 2022. odobravani po kamatnoj stopi od 4,75%, što je 2,2 procentna poena više u odnosu na kraj 2021, odnosno za 1,9 procentnih poena u poređenju s junom 2022. (tj. periodom neposredno pred početak zaoštravanja monetarnih uslova povećanjem referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke). U odnosu na jun, tromesečni EURIBOR je zaključno s novembrom povećan za 2,1 procentni poen, na 1,8%, a šestomesečni za 2,2 procentna poena, na 2,3%.
Rast EURIBOR-a najviše utiče na rast rata klijenata koji su na početku otplatnog perioda, s obzirom na to da na početku otplatnog perioda kredita kamata čini veći deo mesečne rate. Ipak, da nije došlo do problema u otplati stambenih kredita u Srbiji, najbolje potvrđuje kretanje učešća problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima, koje od početka godine kontinuirano opada i na kraju novembra 2022. godine iznosi svega 1,49% (naspram 1,99% u decembru 2021).
Uzimajući u obzir i dalje prisutne inflatorne pritiske, kao i dalje visoku ukupnu i baznu inflaciju u zoni evra, Evropska centralna banka će i tokom 2023. godine, u skladu sa svojim najavama, najverovatnije nastaviti da pooštrava monetarne uslove kako bi u srednjem roku obezbedila povratak inflacije u granice cilja. To će se u određenoj meri odraziti i na dalji rast kamatnih stopa na evroindeksirane kredite našem tržištu.
Buduće odluke Narodne banke Srbije o kretanju referentne kamatne stope zavisiće od podataka i kretanja ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja. U skladu s tim, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova i u kom obimu ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Kao i do sada, Narodna banka Srbije će svoje odluke donositi odmereno, od sastanka do sastanka, s ciljem očuvanja cenovne, makroekonomske i finansijske stabilnosti u srednjem roku.
