Ako je verovati Kinezima – ulazimo u godinu zeca. Komunikacija kultura u savremenom svetu donela nam je brojne prednosti, a upoznavanje običaja drugih naroda mogućnost da se nakratko udaljimo od svakodnevice i opustimo.
Naučili smo, tako, da u dalekoj Kini žitelji poštuju lunarni kalendar, zasnovan na mesečevim menama. Prvi dan nove godine je prvi dan mladog meseca u januaru, obično drugog mladog meseca posle zimske kratkodnevice. Kalendarska godina počinje najmanje 21 dan, a najviše 51 dan posle naše. Svaka godina posvećena je jednoj od 12 životinja kineskog zodijaka. Naredna godina, koja počinje u nedelju 22. januara, je godina zeca.
Kinezi veoma dugo, čak 16 dana, proslavljaju početak nove godine, i ozbiljno poštuju običaje vezane za ovaj praznik. Dan dočeka i narednih šest dana su neradni u celoj zemlji, a đaci ne idu u škole četiri nedelje. Svaki dan slavlja ima posebno ime, funkciju i smisao, pa je zanimljivo znati čemu ga Kinezi posvećuju.
Dan dočeka je najvažniji. U subotu 21. januara porodice će se okupiti i ostati budne do ponoći.
Prvog dana nove godine ide se u posete srodnicima, ali i na groblja. Pokloni svim članovima uže i šire familije su obavezni.
Drugog dana udate žene sa muževima i decom posećuju svoje roditelje. Tu je i prigodno ime – Dan tazbine.
Neobično je što se treći dan ne smatra posebno srećnim za čestitanja. Ovaj dan nosi naziv – Dan pacova. Svi ostaju u svojim kućama, obično uz televizore i popularne društvene igre.
Smatra se da je četvrti dan (Dan ovce) povoljan za molitvu, humanitarna davanja, posetu hramovima, i proricanje sudbine.
Razbiti peti! Tako se zove dan na koji je dozvoljeno da se prekrše svi tabui prethodnih pet dana.
Šesti dan nove godine nosi ime Dan konja – smatra se da je on najbolji za bacanje starih nepotrebnih stvari. Logično je da je postalo ustaljeno da se ovaj dan smatra pogodnim za povratak na posao, pošto je bilo sasvim dovoljno odsustva.
Običaji se, međutim, ovim ne završavaju.
Sedmi dan nove godine je Dan čovečanstva – veruje se da su ovog dana stvoreni ljudi, a Kinezima se predlaže da ga obavezno provedu u prirodi.
Osmi dan je Dan žita – lepo vreme predviđa rodnu godinu. Porodice koje su u prilici ponovo se okupljaju na zajedničkoj večeri.
Deveti dan je rođendan Cara od žada, u kineskoj religiji jednog od predstavnika prvog boga. Uobičajene su petarde, paljenje tamjana, odlazak u hramove… Deseti dan – Festival kamena je sličan i rođendan je „dobrog kamena“.
Jedanaestog dana očevi ćerki se druže sa zetovima, uz male poklone i pažnju.
Slede trodnevne pripreme za praznik lanterne (fenjera, odnosno lampiona). Pripremaju se tradicionalna jela, prave lampioni…
I na kraju, 15. dana nove godine (ove godine 5. februara) održava se Festival lanterne. Pale se fenjeri i kače iznad ulaznih vrata, deca nose svetiljke, svi posmatraju čuvene igre zmajeva na ulicama… Novogodišnje slavlje može da se okonča…