O penzionerima i penzionisanju govori se retko, obično kada država obezbedi povećanje penzija, ili izvesne beneficije za meterijalno ugrožene. Ova velika grupa ljudi sa pravom se oseća zapostavljenom, predmetom predrasuda, pa čak i neprimerenih šala.
Preovlađujuće mišljenje većine u jednom društvu teško se može promenti preko noći, ali svaki pojedinac, penzioner ili budući penzioner, ima kapacitet da formira svoje okruženje na način da se oseća bolje.
Iako se mnoga inostrana istraživanja teško mogu primeniti na naše uslove, jedna studija sa Harvarda vršena tokom 85 godina širom sveta, otkriva suštinu – penzionerima ne nedostaje posao, nedostaju im ljudi. Kontakti u svakodnevnoj rutini na radnom mestu pokazali su se veoma značajnim za mentalnu dobrobit, čak i ako se ne čine idealnim tokom poslovnog angažovanja.
Penzionerima je teško da ostanu u vezi sa poznanicima sa posla i prijateljima, i sa prolaskom vremena kontakti potpuno nestaju. Saveti da se posvete nekadašnjem ili novom hobiju nisu dovoljni. Dok su radile, starije osobe su osećale da su nekome potrebne. Posle penzionisanja ostaje obično dovoljno snage i energije, bar u prvim godinama, ali nedostaje smisao.
A da tako ne bi bilo, osobe kojima se približava penzionisanje trebalo bi da se pripreme na vreme. Ukoliko spadate u ovu grupu, razmislite o sledećem.
Ko su ljudi koji vam na poslu najviše znače i od čega se, uglavnom, ta veza sastoji? Šta vam najviše prija?
Može li se uložiti trud da se taj kontakt na neki način zadrži i posle penzionisanja?
Šta biste mogli sami da uradite da po kvalitetu i sadržaju slične veze ostvarite na nekoj drugoj strani?
Da li postoje kolege i prijatelji sa kojima ste u konfliktu zbog sitnica i mogu li se zategnuti odnosi poboljšati? Često se događa da se kapacitet za buduće kontakte nalazi u osobama od kojih to najmanje očekujemo.
Postoji li neka grupa ljudi o kojoj biste želeli da saznate više i kako doći do njih?
Obogaćivanje odnosa nekoliko godina pre penzionisanja može učiniti da se neke veze održe. Razmislite da li je krajnje vreme da više mislite o ljudima nego o izvršenju radnih zadataka.
Zaključak je jasan. Iako postoje realni finansijski problemi i brige, popuštanje zdravlja i neizvesnost koju donose buduće godine, sve se lakše prevazilazi ako postoje socijalne veze, kontakti i komunikacija.
