Prva vest u britanskim medijima ovih dana je da se za jesen najavljuju veliki štrajkovi u prosveti, neviđeni u poslednjih deset godina. Nezadovoljni svojim položajem, a organizovani u sindikate, nastavnici su čvrsto rešeni da se izbore za bolji status.
U istim medijima javnosti su dostupne plate prosvetnih radnika u drugim evropskim državama i veliki broj podataka u vezi sa njima. Nama su, naravno, najinteresantniji podaci za Srbiju, koji su, slobodno se može reći, poražavajući.
Na rang listi za školsku 2020/2021 godinu godišnja startna bruto plata za prosvetne radnike u srednjim školama u Srbiji je samo 6646 evra, što je oko 550 evra mesečno, pre odbijanja poreza i doprinosa. Lošije stoje samo prosvetari iz Bosne i Hercegovine i Albanije, prvi sa bruto 6120 evra godišnje, a drugi sa bruto 4233 evra godišnje. Profesori u bivšim republikama SFRJ imaju viša, a neke i znatno viša primanja. U Sloveniji su pre dve godine mesečne bruto plate prosvetara bile oko 1650 evra, tačno tri puta veće nego u Srbiji, u Hrvatskoj 1180 evra, a u Crnoj Gori oko 830 evra. Najveća primanja imaju srednjoškolski profesori u Luksemburgu – mesečno preko 5700 evra bruto, slede njihove kolege u Švajcarskoj, Nemačkoj, Danskoj, Islandu, Norveškoj… dok je mesečni prosek za Evropsku uniju malo preko 2000 evra bruto. Zanimljivo je da prosvetari u Francuskoj i Italiji imaju manje od polovine nemačkih primanja. U EU prostoru najniže plate imaju prosvetni radnici u Bugarskoj, a ispod 10000 evra bruto godišnje imaju i prosvetari u Letoniji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj.
Vredi napomenuti još jednu bitnu meru – standard kupovne moći. Nju je definisao Eurostat, kao mogućnost da se kupi ista količina dobara i usluga u svakoj pojedinačnoj zemlji. Iako su neke razlike ovom merom nivelisane na objektivniji način, Srbija se i dalje nalazi na dnu. Ispod nje su samo Bosna i Hercegovina, Slovačka i Albanija, pa se ne može tvrditi da prosvetni radnici u odnosu na srpski standard nisu u tako lošoj poziciji.
