Stigla je (ili stigao je) Sora – alat kompanije OpenAI na bazi veštačke inteligencije, koji pravi video sadržaje na osnovu tekstualnog uputstva.
“Napravi mi video na kojem elegantna žena šeta ulicom u Tokiju, ispunjenom toplim svetlećim neonom i animiranim natpisima. Nosi crnu kožnu jaknu, dugu crvenu haljinu, crne čizme i ima crnu torbicu. Nosi naočare za sunce i crveni karmin. Hoda samouvereno i ležerno. Ulica je vlažna i reflektujuća, stvarajući efekat ogledala šarenih svetala.”
I video je tu, kvalitetan i stvaran. Kao i kod ostalih AI aktivnosti važi pravilo – što više detalja, to bolje. Ponešto, dakle, zavisi i od čoveka.
Scena može da bude bilo koja – od mogućih do potpuno imaginarnih. Sora je sposobna da poveže ono što želite u celinu i doda joj mnoštvo detalja “iz svoje arhive”, dakle “razume” odnose veličina, uzroka i posledica i svega ostalog iz realnog sveta.
Za sada, Sora neće biti dostupna korisnicima. Najpre će je testirati, usavršavati i kontrolisati stručnjaci iz različitih oblasti.
Nivo koji je postignut u razvoju veštačke inteligencije izgleda neverovatno, gotovo zastrašujuće. I dok neki jedva čekaju da provere kako će im Sora pomoći u poslu, drugi su ozbiljno zabrinuti za svoja radna mesta, i projekciju budućnosti sa ovakvim tehnologijama.
Postoje i oni treći, koji tvrde da ih AI ne dotiče. Predviđa se, naime, da će moći lako da se napravi razlika između sadržaja proizvedenih uz pomoć veštačke inteligencije i onih koje je stvorio ćovek. Estetika i kreativnost nikako ne mogu da se kopiraju i uvek će biti cenjeni, smatraju oni.
Činjenica je da su video materijali kratki i da eksperti koji se video produkcijom bave vide brojne greške. Ali iskorak koji je napravljen sugerira da je glavni posao urađen. Do nedavno, ovakav događaj mogao je da bude samo predmet naučne fantastike.
Poznavaoci prilika smatraju da se može dogoditi da brzo opadne interesovanje za proizvode veštačke inteligencije. Tim pre što raste broj kompanija koje pokušavaju da daju doprinos ovom polju i predstave svoje “robote” i “asistente”. Preplavljenost ponudama i umor javnosti mogu da dovedu do toga da u nekom trenutku počnemo da tražimo samo i jedino ono – što je proizveo čovek.
