Zanimljivi statistički podaci koji se tiču zapošljavanja i nezaposlenosti objavljeni su nedavno u Velikoj Britaniji. Najvažnija informacija glasi da više od petine odraslih radno sposobnih Britanaca koji su nezaposleni uopšte ne traži posao.
U brojevima, to je čak 9,2 miliona ljudi, i u odnosu na situaciju pre kovid pandemije predstavlja povećanje za oko 700 hiljada osoba.
Zabrinjavajuće je to što veliki broj njih ima zdravstvene probleme i zbog toga odlaže ili izbegava aktivno traženje posla. Epidemija je sigurno doprinela ovakvom stanju, smatraju stručnjaci. Sa jedne strane to je produženi kovid, veoma ozbiljno prepoznat u pojedinim zdravstvenim sistemima, a sa druge hronične bolesti koje su pogoršane posle jedne ili više koronavirusnih infekcija.
Drugi razlozi su manje ili više izraženi, ali je sasvim jasno koji su. Studiranje i produženo studiranje je opravdano. U velikoj grupi nezaposlenih koji ne traže posao su i osobe koje su kod kuće pošto brinu o članovima porodice, prevremeno penzionisani, osobe sa invaliditetom, ali i radnici koji su obeshrabreni posle otkaza ili ponovljenih bezuspešnih pokušaja da se zaposle.
Po polu dominiraju žene, ali ne više onako kako je to bilo pre pola veka, kada su žene bile u ogromnom broju ekonomski neaktivne.
Ono što veoma zabrinjava u Velikoj Britaniji, a sigurno je tako i u drugim zemljama, je podatak da raste broj mladih ljudi, u dvadesetim godinama, koji posao ne traže zbog bolesti, i to pre svega zbog mentalnih bolesti i stanja.
Psihički problemi su u ovoj uzrasnoj grupi, takođe, razlog što su neke mlade osobe prekinule školovanje. Oni će nakon toga biti prinuđeni da se na tržište rada uključe na slabije plaćenim i poslovima koje nisu želeli, što za njih predstavlja novi problem.
Posebno onespokojava statistika koja kaže da su dvadesetogodišnjaci danas uzrasna grupa sa najlošijim mentalnim zdravljem, što nikada ranije nije bio slučaj. Pre samo dve decenije, prema podacima, bilo je upravo suprotno.
Posledice su ozbiljne i mogu se tek naslutiti. Pred mladima sa psihičkim problemima su velike prepreke, teškoće i napori koje moraju prevazići da bi ušli na tržište rada. I dok su za zapošljavanje osoba koje vode brigu o deci ili roditeljima rešenja u novim vrtićima i domovima za stare, za zapošljavanje mladih sa mentalnim problemima mere su mnogo komplikovanjije.
