Američki Esmark neće biti većinski vlasnik Železare Smederevo, saopšteno je na konferenciji za medije, održanoj u utorak 17. februara u Vladi Srbije. Jedini ponuđač, čija je prijava na tenderu za privatizaciju, modelom strateškog partnerstva putem dokapitalizacije, bila validna, nije prihvatio uslove koje je u pregovorima postavila srpska strana. A to su, pre svega, garancije da će se očuvati obrtni kapital i da fabrika neće biti ugašena pošto se potroše sve sirovine na zalihama.
Prema najavi premijera Aleksandra Vučića, sledeći korak Vlade Srbije, već u ponedeljak 23. februara, je javni poziv za potpisivanje menadžerskog ugovora kako bi se pronašao partner koji će preuzeti upravljanje železarom. Cilj je, kako je najavio, podizanje proizvodnje i paljenje druge visoke peći do kraja godine.
Železara Smederevo u ciframa
Železara Smederevo osnovana je 20. februara 1913. godine pod imenom SARTID (Srpsko Akcionarsko Rudarsko Topioničko Industrijsko Društvo) sa većinskim vlasništvom inostranih akcionara. Značajni događaji u istoriji Železare vezuju se za 1946. godinu kada je podignuta i druga visoka peć, 1964. godinu kada su pogoni počeli da se grade na današnjoj lokaciji Radinac, period sedamdesetih godina i daljeg značajnog proširenja kapaciteta…
Devedesetih godina XX veka železara ima tržište u 20 zemalja, a samo nekoliko godina kasnije odlazi u stečaj. Američka kompanija U.S. Steel 2003. godine kupuje SARTID a.d. i dve godine kasnije pušta u rad prvu visoku peć. U. S. Steel d.o.o. Srbija bio je najveći izvoznik u zemlji sa tržištem u 60 zemalja, a železara se prvi put približila projektovanom kapacitetu proizvodnje. Posle povlačenja kompanije U. S. Still iz posla u Srbiji zbog gubitaka, Vlada Srbije za simboličan jedan dolar kupuje železaru, koja 10. februara 2012. godine postaje Železara Smederevo d.o.o.
Železara Smederevo ima pogone u selu Radinac kod Smedereva, Šapcu, Kučevu i luci Smederevo, proizvodi čelik, toplo i hladno valjane proizvode i beli lim. U železari je zaposleno oko pet hijada radnika. Trenutna proizvodnja je na nivou 340-350 hiljada tona čelika, što iznosi samo 15% od ukupno projektovanog kapaciteta od 2,2 miliona tona godišnje.
