Pravovremenim reagovanjem carinika iz Sremske Mitrovice sprečen je izvoz 60 tona jabuka s lažnim poreklom u Rusku Federaciju, saopštila je pre nekoliko dana Uprava carina. Neodgovarajuće skladište jabuka bilo je u Šidu, a celokupna dokumentacija falsifikovana. Tri šlepera jabuka, čija je vrednost procenjena na više od 30.000 evra, nisu ocarinjena u Sremskoj Mitrovici jer su carinici utvrdili da su otkupni listovi, na osnovu kojih se izdaje potvrda o preferencijalnom poreklu, falsifikovani. Ujedno se odmotalo i celokupno klupko prevare u kojoj i proizvođač i otkupljivač, skladištar i prevoznik poseduju lažnu dokumentaciju. Čak je lažna i adresa skladišta u Šidu jer je u Ulici Svetog Save bb štamparija, a ne skladište i otkupno mesto za jabuke. Zbog toga se u tom sremskom gradu i dalje nagađa ko je zaista bio skladištar i kako je moguće da niko ne zna šta se u toj ulici događalo.
Kompletan predmet preuzelo je Osnovno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici, koje pokušava da utvrdi istinu o jabukama lažnog srpskog porekla. Na Tužilaštvu je da utvrdi ko je proizvođač, koja je beogradska firma pokušala da prošvercuje jabuke, ko je skladištar, gde je bila skladištena roba, kao i ko je kupac. Odgovor se očekuje narednih dana.
Nije nam bilo dosta lanjskih igrarija s ruskim kupcima, brojnih pokušaja, uspelih i neuspelih, da ih prevarimo u trgovini mesom pa smo, izgleda, nastavili da kršimo sva pravila i dogovore. Ruska agencija za kontrolu hrane posumnjala je da Srbija reeksportuje poljske jabuke, zbog čega se razmatra mera potpune zabrane uvoza voća, a možda i drugih biljnih proizvoda iz Srbije. Nezvanično, Srbija ima rok od deset dana da pruži ruskoj strani zadovoljavajuće odgovore, inače će stupiti na snagu zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda.
Računica trgovaca koji prepakuju tuđe jabuke i prodaju ih Rusima je jasna: kilogram tog voća u Poljskoj košta 30 centi, a u Srbiji od 40 do 50. Mnogo jabuka iz Poljske je uvezeno u našu zemlju, kažu voćari koji svoj posao obavljaju po slovu zakona i kojima su poljske jabuke konkurencija i na našem i na ruskom tržištu.
Podaci iz ministarstava različiti
Ministar trgovine Rasim Ljajić rekao je da svaka sumnja na eventualni reeksport jabuka u Rusiju mora hitno da se ispita.
– Ne smemo dozvoliti da se zbog jednog ili dva izvoznika ugrozi Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom – istakao je Ljajić, dodajući da će se proveriti ko su naši izvoznici, koliko ih ima i koje količine jabuka odlaze iz Srbije. – Ne treba unapred isključiti nijednu mogućnost i do kakvih god informacija dođemo, saopštićemo ih partnerima. Od Rusa nema razloga da bilo šta krijemo. Kontrola naših graničnih i carinskih službi već je pojačana jer je to drugi put od početka godine da se iznose sumnje u reeksport.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković pak veruje da su u pitanju samo navodi medija. Kako je juče izjavila, to ministarstvo nije dobilo zvaničnu informaciju od Rusije o eventualnom problemu u vezi s izvozom jabuka na rusko tržište, ali nije ni isključila mogućnost zloupotrebe fitosanitarnih sertifikata. Ona je rekla da srpske i ruske nadležne službe rade zajednički te da je njihov zadatak da eventualne počinioce takvih propusta otkriju i kazne.
Povodom navoda da Srbija izvozi veću količinu jabuka od one koju proizvede, ministarka je rekla da je povećan izvoz rezultat preusmeravanja izvoznih pošiljki srpskih izvoznika s nekih drugih tržišta. Po informacijama Ministarstva poljoprivrede, izvoz jabuka na tržište Rusije prošle godine je povećan oko 40 odsto u odnosu na 2013. godinu.
Rusija je blokirala sav uvoz voća iz Evropske unije kao odgovor sankcijama Zapada zbog ukrajinske krize, a kako je saopštila ruska strana, Srbija je od tada povećala izvoz jabuka u tu zemlju 48 odsto. Tačnije, precizirali su iz Rusije 118.000 tona.
Međutim, ministar Rasim Ljajić kaže da je tačno da je izvoz u Rusiju porastao u prošloj godini, ali su razlog za to naši tržišni viškovi. On je naglasio da ruskim kupcima nismo prodali 48 odsto više jabuka, već 68 odsto, za izvoz i dalje imamo 330.000 tona, a ukupno smo svetu prodali 127.000 tona.
Izvor: Dnevnik
