Šta donosi novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, čije je usvajanje planirano do kraja godine? U odnosu na postojeće stanje, promene će biti značajne. Pre svega, valja reći da se Zakon ne odnosi samo na stambene zgrade i uvođenje reda u održavanje zajedničkog prostora, što se posle masovnog otkupa stanova pre tridesetak godina pokazalo kao problem. Novim rešenjima biće regulisano i održavanje javnih zgrada, objekata koji su kulturna dobra i drugih, kao i poboljšanje energetske efikasnosti i specifična pitanja kao što je prinudno iseljavanje i raseljavanje u javnom interesu, uz nužni smeštaj.
Ako se stanari ne organizuju, brine država
Zgrada je i po važećem zakonu pravno lice, ali će ubuduće biti pravno lice o kojem brine država. Stanari će biti u obavezi da izaberu predstavnike u stambenu zajednicu, a ukoliko to ne urade biće postavljena prinudna uprava. Na čelu stambene zajednice biće licencirani upravnik – osoba koja se stara da se zgrada održava i da sve funkcioniše na najoptimalniji način, uključujući i prikupljanje sredstava za održavanje.
Na ovaj način postaje moguće da se nedostajuća sredstva, za krupnije poduhvate važne za okruženje i stanare, usmere na račun zgrade i da se njima upravlja. Misli se, pre svega, na investicije u popravku i rekonstrukciju fasada, koje su u svim srpskim gradovima u velikim stambenim naseljima u lošem stanju.
Stanari će ubuduće biti u obavezi da plaćaju održavanje zgrada – uvešće se jedan vid komunalne takse i biće prekinuta dosadašnja praksa da u nekim zgradama uopšte ne postoj skupština stanara, a tamo gde postoj neke porodice odbijaju da daju novac za troškove održavanja zajedničkih prostorija.
