U Srbiji raste broj osoba koje nemaju uslove da se upuste u uzimanje velikih kredita, pa se mikrokrediti nameću kao rešenje. Sve ih je više, a raste i broj organizacija koje ih odobravaju.
Ni u Evropi nije drugačije. Procene su da je zbog dugogodišnje ekonomske krize svaki peti Evropljanin siromašan i otuda se sve više podstiče mikrokreditiranje, u čiju je kampanju uključena čak i belgijska kraljica.
U Srbiji postoji nekoliko mikrofinansijskih institucija, a samo preko jedne plasirano je 16.000 kredita u visini od 12 miliona evra.
Korisnici su najčešće sa sela , a novinari RTS-a su ih pitali za šta su upotrebili sredstva.
Zoran i Ljiljana iz Velike Krsne podigli su 250.000 dinara na dve godine i kupili kravu.
“Krenuli bismo sa proizvodnjom, uzeli bi do pet grla i to bi se isplatilo za dve godine. Tih pet grla, plus njihova telad to bi prodali, zadržali, svejedno, ostalo bismo dali za hranu i za kredit. To bi poklopilo troškove, a tu je i mleko koje bi pokrilo sve ostalo”, kažu Zoran i Ljiljana Milojević iz Velike Krsne.
Iskustvo Snežane Kuzmanović iz Mihajlovca je slično. Da nije bilo depozita fonda ne bi se odlučila za kredit od kojeg je kupila dve krave. Isplaćuje ga prihodima od mleka, sira i teladi.
“Sve su odradili za nedelju dana, tako da sam to odmah prihvatila, uzela novac, kupila šta mi treba”, ističe Snežana Kuzmanović iz Mihajlovca.
Ako neće klijent banci onda će bankar klijentu. Međutim, pošto se radi o socijalnom preduzetništvu a ne o klasičnom komercijalnom bankarstvu, onda su pravila igre sasvim drugačija.
“Sav rizik oko kredita snosimo mi. Klijent dobija sredstva posle od banke i njegova obaveza je uplata mesečnih rata”, kaže Milomir Dadić iz “Agroinvest” fonda.
Prosečan iznos mikrokredita je od 100.000 do 500.000 dinara. Kapital se obezbeđuje donacijama humanitarnih organizacija, ali za njihovo odobravanje je potrebna poslovna banka.
“U Srbiji postoji zaista veliko interesovanje za mikrokreditiranje posebno u ruralnim sredinama. U Srbiji to ne radimo direktno i oni su skuplji nego što treba da budu. To je zato što banke u tom procesu gotovo da ništa ne rade niti snose rizik. Uzimaju profit od naših klijentata jer ne postoji zakon koji bi razdvojio socijalne od klasičnih pozajmica kao što je to slučaj u celom svetu”, kaže regionalni direktor “World vision-a” Karolina Cilikunas.
Razlog zašto banke nerado odobravaju kredite neregistrovanim poljoprivrednim gazdinstvima ili nezaposlenima jeste neizvesnost naplate, rizika, vremenskih nepogoda.
Sve ono što precizni bankarski kompjuter ne može da kontroliše, jeste polje koje popunjava socijalno preduzetništvo.
Izvor: RTS
