Od subote 30. aprila, počinje puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji će, kako se najavljuje, uvesti red u mnogim oblastima poslovanja.
Taj zakon treba da obezbedi sigurnije poslovanje za privrednike, smanji rad na crno i postavi standarde u postupanju inspekcijskih službi.
Do donošenja takvog akta u Srbiji nije sprovedena suštinska sveobuhvatna reforma inspekcijskog nadzora, što je podsticalo nepredvidivost poslovnog ambijenta, visoke troškove poslovanja, kao i rast sive ekonomije i korupcije. Prvi put tim zakonom uspostavljen je balans preventivnih i kaznenih mera i stavljen akcenat na odgovornost svih koji učestvuju i izgradnji poslovnog okruženja.
To znači da one koji posluju legalno, inspekcija više neće kontrolisati prečesto i za iste stvari, već će inspektori svoj nadzor usmeriti ka visokorizičnim subjektima. Sada će – a započeli su to već prošle godine – inspektori posebno kontrolisati neregistrovane objekte. Naime, dato im je ovlašćenje, ali i obaveza, da ulaze u neregistrovane objekte jer su ranije kontrolisali samo registrovane privrednike, a neregistrovani su bili praktično nedodirljivi i oslobođeni kontrole, što ime je olakšavalo da ne prijavljuju radnike i ne plaćaju nikakve doprinose državi.
Inspekcijski podaci ukazuju na to da je među privatnicima najviše neregistrovanih frizerskih salona, auto-servisa i perionica, zanatskih radnji kao što su obućari, šnajderi, prodavci raznih sokova… Deo ilegalnih radnji nalazi se u stanovima ili kućama pa će upravo oni sada biti na meti inspektora.
U prvom kvartalu ove godine inspektori rada zatekli su 4.793 radnika na crno, od kojih je, posle preduzetih mera inspektora, 3.728, odnosno oko 80 odsto, s poslodavcem zasnovalo radni odnos. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izneo je podatak da su u prva tri meseca poslodavci kažnjeni novčanim kaznama od ukupno 62 miliona dinara, a na osnovu izdatih prekršajnih naloga u republički budžet uplaćeno je oko 7,5 miliona dinara.
Izvor: Dnevnik
