Prosečna potrošačka korpa iznosi više od 67.000 dinara, a samo za kupovinu hrane i plaćanje mesečnih računa, prema poslednjim merenjima, u maju ove godine, trebalo je izdvojiti 1,53 mesečne srpske plate, pišu “Novosti”. Vrednost minimalne potrošačke korpe od 34.965 dinara, znatno oskudnije po sastavu i količini, pokrivalo je nešto manje od jednog “proseka”, 0,80 srpskih zarada.
Što se tiče strukture izdataka, isti redosled je i u prosečnoj i minimalnoj potrošačkoj korpi. Razlika je jedino u znatno većem izboru namirnica. Na standardnu korpu za hranu i piće mesečno “odlazi” 25.845, a na minimalnu 10.000 dinara manje. Upola manje je svežeg mesa i voća u “mini-korpi”, nedostaju med, kačkavalj, burek, čokolada za kuvanje, ali i majonez, gotova supa, čaj…
Primera radi, za sveže meso i prerađevine izdvaja se upola manje, čak 3.000 dinara, a za mleko, jogurt i sir u minimalnoj korpi mesečni trošak niži je za trećinu i iznosi 1.500 dinara. Za oko 40 odsto smanjene su količine kafe, šećera, pavlake, jaja, limuna, jabuka, mineralne vode, eurokrema, začina…
Prosečna plata, koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 43.951 dinar, sve viša “kaska” za mesečnim troškovima. U kakvoj smo situaciji, najbolje pokazuje podatak da samo u dva mestu u Srbiji, u Kostolcu i Surčinu, građani svojom mesečnom zaradom premašuju troškove standardne “korpe”. Istovremeno, stanovnicima Uba, Priboja, Bele Palanke, Arilja ili Alibunara nedostaje i čitavih 50.000 dinara mesečno da napune “korpu” i plate komunalije.
Ukoliko se prosečna plata prati po regionima, razlike postaju drastične. Iako se za Beograđane veruje da žive iznad proseka, ni njihova prosečna plata nije dovoljna za životnu statistiku pod nazivom potrošačka korpa. Jer, zarada u glavnom gradu jeste nedostižna za mnoge u centralnoj i južnoj Srbiji, ali iznosi oko 57.000 dinara i nije dovoljna da pokrije životne troškove. Za život u startu nedostaje 10.000 dinara. A šta tek da kažu građani mesta u unutrašnjosti koji, u proseku, ne “dobace” ni 30.000 dinara za mesec dana.
U potrošačkim organizacijama podsećaju da je statistika jedno, a realan život nešto sasvim drugo i da je situacija još alarmantnija.
Izvor: Radio 021
