Bolje biti loš original nego dobra kopija! Kopiraj ga sve dok ga ne napraviš sam! Da li je put do uspeha jedna ili druga opcija sadržana u dvema oprečnim izrekama i kako pronaći meru između dve krajnosti.
Svedoci smo da kopije u biznisu mogu da prođu dobro na tržištu, ponekad čak i bolje od originala. Sa druge strane, odvažni pojedinci koji su verovali u svoj jedinstven proizvod, napravili su neke od najvećih iskoraka u istoriji čovečanstva.
Kako i zašto je prvi slučaj uopšte moguć?
Eksperti se slažu da je marketing odgovoran za uspeh kopija. Reklamirana i prezentovana na pravi način, ovakva ponuda pronalazi targetiranu grupu potencijalnih kupaca kojima je original manje dostupan. U „svetu kopija“, međutim, velika je gužva. Konkurencija je ogromna pošto su se mnogi opredelili za lakši i brži put. Razočaranja koja tu mogu da vas sačekaju često su veća od onih u konkurenciji originalnih stvaralaca, a vi, posle svega, ostajete bez ikakve vrednosti u vlasništvu, sa izgubljenim vremenom i novcem.
Paralelno, kao osoba koja kopira, vi sebe ubeđujete da ste neko ko, ustvari, niste. Da ste savladali znanja i obezbedili određeno mesto u društvu. Potencijalni pad je, zbog toga, još bolniji pošto otkrivate da vas je okruženje sve vreme tretiralo kao „fejk“. Događa se veoma često i da, dok glumite uspeh, osećate grižu savesti pošto, jednostavno, znate da „to nije to“ i da ste varalica.
Savet je, dakle, autentičnost i istrajavanje na njoj. Ali ne u smislu „bolje je biti loš original…“ Zadatak i cilj je biti, svakim danom, sve bolji orignal. Kopiranje može da posluži da se nauče elementarne veštine, a nikako da se predstavi u javnosti kao sopstveni uspeh.
Prezentacija može da doprinese mnogo, ali je uspeh kratkog trajanja ako ne postoji realna vrednost koja se promoviše.
Prikupljanje informacija, oslanjanje na univerzalne vrednosti i realnost, planiranje kako bi se smanjio strah od neuspeha i rizik… jedini je put do dugoročnog uspeha.
