Nakon više sastanaka sa predstavnicima Udruženja radnika na internetu, Vlada Republike Srbije je dala sledeći predlog:
1. Obustavljaju se kontrole Poreske uprave i naplata poreza i doprinosa na prihode koje iz inostranstva ostvaruju radnici na internetu do usvajanja izmena Zakona o porezu na dohodak građana kojim će se na celovit način urediti način utvrđivanja i plaćanja navedenih obaveza;
2. Da se izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, način obračuna i plaćanja prethodno nastalih poreza i doprinosa na prihode iz inostranstva uredi na sledeći način:
– Visina obaveze utvrđuje se rešenjem Poreske uprave i ista se plaća u ratama u periodu do 10 godina;
– Normirani troškovi se priznaju u visini od 43% ostvarenih prihoda;
– Kamata na prethodno nastale obaveze se ne obračunava za period do donošenja rešenja Poreske uprave.
3. Rok za izmenu Zakona o porezu na dohodak građana je do maja 2021. godine.
4. Predlog Vlade Republike Srbije ne odnosi se na prihode od izdavanja nepokretnosti, posredovanja i trgovine kriptovalutama, dobitaka od igara na sreću koji nisu ostvareni u skladu sa Zakonom o igrama na sreću.
5. Radnopravni status za fleksibilne oblike rada biće uređen posebnim zakonom.
Za dodatne informacije obveznici se mogu obratiti poreskim službenicima u organizacionim jedinicama Poreske uprave, čija su imena navedena na sajtu Poreske uprave.
Šta na predlog kažu frilenseri…
Jedan od članova stručnog tima Udruženja radnika na internetu, Nikola Ilievski, ističe da država apsolutno ne posustaje u svojim namerama da od frilensera naplati retroaktivno porez za prethodnih 5 godina, pa da je jedini potez taj što su podigli troškove sa 20 na 43 odsto.
„Što bi značilo da ako neko primi 100 evra, porez mu se računa, znači odbija mu se prvo 43 evra, jer to su kao troškovi poslovanja i onda na ovih 57 što ostane mu se računa porez, doprinosi i sve ostalo, to kad efektivno samo se spusti dug za 10 posto, znači ništa oni tu nisu mnogo izašli u susret” – ističe Ilievski.
Pogotovo je ta priča, dodaje, beskorisna za frilensere koji se bave grafikom ili dizajnom, kojima je priznato autorsko delo, što vuče 43 odsto normiranih troškova, pa je za njih novost samo otpis kamate i produžetak otplate na 10 godina.
“Naše mišljenje kao Udruženja je da je to apsolutno neizvodljivo. Mi smo radili te neke poreske modele, pravili smo tabele i kalkulacije, pokazivali im matematički da nije moguće da rade to što rade, apsolutno ne mogu fizički da naplate” – navodi Ilievski.
To što je država ponudila otplatu na 10 godina, ovaj Nišlija opisuje kao “dužničko ropstvo”.
“Hipotetički da kažemo da je neko primao 50.000 mesečno svaki mesec prethodnih pet godina, on bi po njihovom predlogu trebalo 30 odsto svoje plate da odvoji na tekuću obavezu, na 50.000 to je nekih 15.000 dinara na tekuću obavezu i plus što bi morao da plaća reprogram svaki mesec. I to bez ikakavih kamata zbog rata. Ako izgubi posao i ne plati par rata, ulazi u problem naplate duga. Nije samo plaćanje dugovanja, nego i poreza za ovaj tekući mesec” – objašnjava.
Kao još jedan problem navodi ukidanje normiranih troškova izmenom zakona, pa će tada postojati neoporeziv deo od 18.000 dinara, što je, kako kaže, skandalozno.
“Tu nas još više pokopavaju, jer bez obzira da li primili 100 ili 50 hiljada dinara, ti odbiješ 18.300 dinara i na osnovu onog što ti ostane ti treba da platiš porez, što nije fer” – smatra Ilievski.
Poreska uprava, kaže Ilievski, nije radila svoj posao kako treba, jer pored toga što je kontrolno, ona je i savetodavno telo, pa Nišlija smatra da je zakonska dužnost bila da obavesti građane o naplati poreza. Kako se to desilo tek 13. oktobra, dodaje da je inicijalni predlog frilensera da se dugovanja računaju od 14. oktobra.
“Oni su svaki naš predlog ismejavali, kad sam ja rekao ministru Malom da je to neizvodljivo i kad sam mu predložio i rekao sam mu ljudi su spremni da plate od 14. oktobra, on je na to rekao “pa to je super ideja, to bi bilo vrh, kako si se to setio” i onda su svi krenuli da se smeju malo cinično” – priseća se Ilievski.
U početku su predstavnici Vlade odbili i da pogledaju tabele i kalkulacije frilensera, ističe niški frilenser.
“Te kalkulacije su prikazivale zašto matematički nije izvodljivo da neko primi 70.000 dinara, koliki je prosek zarade frilensera, zašto je neizodljivo da ti nekom ko primi 70.000 traziš 90 posto duga i onda su oni reklida to nije tačno zato što smo digli normirane troškove na 43 odsto i onda smo mi tu ekonomisti uradili računicu u svesci i videli da to nije nikakav veliki pomak” – objašnjava on.
Bez obzira na to što još nisu postigli dogovor sa državom, poručuje da rade na daljim planovima.
Izvori: Poreska uprava, Južne vesti
