Zadržavanje lične karte na bilo kojoj prijavnici je nezakonito i to bi građani, ali i nadležni, trebalo da znaju.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ponovo je upozorio pravna lica i radnike obezbeđenja da zadržavanje ličnih karata nije dozvoljeno.
Kako je naveo, time se nedozvoljeno obrađuju podaci o ličnosti, čime se krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Šabić objašnjava da ovlašćenje i potreba za proverom nečijeg identiteta uvidom u identifikacioni dokument nikad, osim kada je to izričito predviđeno zakonom, ne podrazumevaju zadržavanje tog dokumenta.
Zakon o privatnom obezbeđenju ne daje osnov za zadržavanje ličnih dokumenata, pa njihovo zadržavanje predstavlja nesvrsishodnu, nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti.
“Zadržavanje dokumenata, takođe, kao i eventualno fotokopiranje, izvesno povećava i rizike mogućih zloupotreba”, ukazao je Šabić u pisanoj izjavi medijima.
Poverenik podseća da je još pre nekoliko meseci nakon upozorenja koje je istim povodom uputio MUP-u, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović uputio svim policijskim upravama u Srbiji akt kojim je naloženo “da odmah prestanu sa zadržavanjem lične karte i druge javne isprave sa fotografijom lica kojima se izdaje dnevna propusnica za ulazak u objekte MUP-a i drugih objekata na teritoriji Republike Srbije gde su policijski službenici angažovani na poslovima obezbeđenja”.
“Reakcija MUP-a na upozorenje poverenika značila je prekid višegodišnje loše prakse, a trebalo je i da bude koristan primer za sve druge subjekte koji se bave sličnim poslovima. Nažalost, brojni subjekti koji se bave poslovima obezbeđenja i dalje nastavljaju sa pomenutom lošom praksom“, kazao je Šabić.
Poverenik podseća da su za kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđene prekršajne kazne od 50.000 do 1.000.000 za pravno lice i od 20.000 do 500.000 za preduzetnika.
Najavljuje da će u skladu sa svojim obavezama postupati po prijavama građana i podnositi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, ali da smatra daleko celishodnijim i odgovornijim da subjekti koji vrše poslove obezbeđenja svoje postupanje sami dovedu u sklad sa zakonom.
