“Uvođenjem centralizovanih javnih nabavki, robno-materijalnog knjigovodsta i sistema eRecept uvodimo red u finansiranje u zdravstvu, s ciljem da se precizno zna na šta je potrošen svaki dinar koji ulažemo, čime kao država pokazujemo odgovornost. Na taj načim pravimo značajne uštede, a taj novac se dalje vraća u zdravstvo ulaganjem u lekove, opremu, bolnice”, rekao je danas potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
“Domaćinskim poslovanjem napravili smo značajne uštede, i kao što je predsednik Aleksandar Vučić rekao, ne interesuje nas da taj novac uzimamo zdravstvu, već da ga vratimo tamo gde je najpotrebniji, kao što je ulaganje u inovativne lekove i kupovinu opreme, ali nemojte da bacamo novac, to je nedopustivo”, rekao je ministar na skupu „Digitalizacija u finansiranju zdravstvene zaštite“ kojem su prisustovali direktori ustanova sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite.
Ministar je podsetio da je na prethodnom panelu kome su prisustovali direktori domova zdravlja, pre mesec i po dana, kritikovao zdravstvene ustanove koje ne prate preporuke RFZO, i konstatovao da je od tada ostvaren pomak.
“Svaki od direktora i domova zdravlja je sada deo sistema. Nije im trebalo puno, mesec do mesec i po dana da se usklade, da njihovi sektori finansija razumeju šta treba da rade i postali su deo sistema. Očekujem to sada i od tercijara i sekundara, kliničkih centara i opštih bolnica”, rekao je Mali.
Govoreći o značaju ušteda, on je naveo primer da se odbijanjem preporuka sistema eRecept gubi blizu osam miliona dinara mesečno. Naveo je i da je primenom vremenskog doziranja terapije, koja treba da spreči stvaranje kućnih apoteka, od maja ostvarena ušteda veća od devet miliona evra, te da se te uštede kreću svakog meseca u rasponu od 1,1 do 1,4 miliona evra.
Naglasio je i značaj centralizovanih javnih nabavki navodeći da su one omogućile da se lekovi i medicinska sredstva nabavljaju po istoj ceni.
“Sada imamo sistem koji vodi računa o svakom dinaru. Ranije možda nismo bili sigurni kakvo je robno materijalno knjigovodstvo, da li postoje i kako se troše zalihe, kako se troše lekovi i materijal, sada sve to imamo. To sam rekao direktorima, da vide da država vodi računa i da treba da preuzmu deo odgovornosti na sebe “, izjavio je Mali.
Ministar je naveo da je utvrđeno da se na nivou zdravstvenih ustanova, zalihe i utrošci, a time i robno-materijalno knjigovodstvo, nisu vodili na potreban način što je za posledicu imalo nepotrebne troškove na strani države.
“I dalje pojedine zdravstvene ustanove ne postupaju po preporukama RFZO i pratećeg informacionog sistema. To je nedopustivo i neprihvatljivo ponašanje. Mi pravimo umrežen sistem, kako bi ostvarili uštede, da imamo više novca za nove bolnice, domove zdravlja, lekove. Imamo toleranciju jer je sve prilično novo, ali, pravila se moraju poštovati”, istakao je Mali.
Dodao je da je cilj Vlade da zdravstvenim radnicima stvori što bolje uslove za rad i što bolji kvalitet života, i naglasio da su budzetom za ovu godinu, ukupna izdvajanja za zdravstvo povećana sa 466,3 milijarde dinara na 490 milijardi dinara.
„Gledajući od 2014. godine, kada smo sproveli fiskalnu konsolidaciju, do danas, uključujući poslednje povećanje od 12,5 odsto, plate doktora medicine su veće za 102 odsto, a medicinskih sestara za 115 procenata. To pokazuje naš odnos prema zdravstvu“, rekao je Mali i najavio nastavak ulaganja u zdravstvo.
Rešena dugovanja ustanova
Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić istakla je da, pre nego što su započete reforme u finasiranju zdravstvenog sistema, odnosno pre uvođenja centralizovane javne nabavke, robno-materijalno knjigovodsto i sistem e-recept, RFZO nije imao nijedan podatak o zalihama u zdravstvenim ustanovama, a da često ni same ustanove nisu imale te podatke.
“Upravo zato smo uveli robno-materijalno knjigovodstvo, a preduslov za to je bio da se uvede centralizacija tendera da bi cene bile ujednačene, kao i kvalitet zdravstvenih usluga. Centralizacija je sa sobom povukla i direktno plaćanje, čime su rešena dugovanja zdravstvenih ustanova koja su u tom momentu iznosila 4,8 milijardi dinara”, rekla je direktorka RFZO.
“Taj novac, dakle skoro pet milijardi dinara ili 50 miliona evra, je prošle godine dat za inovativne lekove. I za taj iznos je prvi put u istoriji zdravstva nabavljeno čak 80 inovativnih lekova. Dakle, novac koji se uštedi ili u ovom slučaju, sačuva, odlazi tamo gde nam je najneophodnije, da bi zdravstveni sistem bio što efikasniji, a usluge što kvalitetnije”, istakla je direktorka RFZO.
Održavanje aparata zadatak ministarstva
Ministarka zdravlja Danica Grujičić govorila je o održavanju medicinskih aparata i najavila da će Ministarstvo zdravlja braniti interese pacijenata , a ne proizvođača.
“Plan je da se sav novac za održavanje aparata prebaci na Ministarstvo zdravlja, tako da ono direktno ugovara održavanje i servis aparata i opreme, kako se ne bi dogodilo da pacijent čeka po mesec i više dana da se neki skener popravi, već da se sve završi u roku od nekoliko dana, a pacijent dobije uslugu na vreme”, kaže ministarka.
Dodala je da će svi domovi zdravlja i bolnice koji su bili razdvojeni u lokalnim samoupravama ponovo spojiti i raditi kao jedno. Takođe, radiće se na tome da se svuda gde nedostaju određeni kadrovi, oni nadomeste, tako da sve oblasti budu pokrivene, a građani ne moraju da putuju na specijalističke preglede, već da ih dobiju u svom mestu ili gradu.
