Ni najveći stručnjaci za tržište energenata ne mogu da predvide buduća kretanja, niti se među sobom slažu o trendovima ponude, tražnje i cena. Razlike među njima su ogromne kada se prognoze vrše za dve do tri decenije. Brine, međutim, što se ni za naredne mesece ne zna gotovo ništa.
U odnosu na period od pre godinu dana, beleži se značajno manje optimizma.
U drugom kvartalu godine, u koji smo upravo ušli, zemlje OPEC+ smanjile su proizvodnju sirove nafte. Zbog toga je povećan jaz između ponude i tražnje i došlo je do rasta cena. Nedostatak nafte će verovatno dostići dva miliona barela dnevno i održavaće se tokom leta, pa i kasnije. Poboljšanje se, prema nekim najavama, može očekivati tek krajem godine, kada će druge zemlje, koje nisu članice OPEC+ uspeti da povećaju svoju proizvodnju za oko milion barela dnevno.
Predviđanja za gas su manje optimistična, iako su cene prirodnog gasa poslednjih meseci u velikom padu. Svi podaci pokazuju da su skladišta dobro snabdevena, čemu je ključno doprinela slabija tražnja zbog blage zime. Evropa, međutim, nije uspela da obezbedi adekvatnu zamenu za ruski tečni naftni gas za narednu sezonu. To će sigurno dovesti do oskudice, i potrebe da se gas kupuje na kratak rok i po veoma visokim cenama u narednoj sezoni. Evropska unija, koja je prirodni gas videla kao prelazno rešenje do konačnog prelaska na obnovljive izvore energije, zbog rata u Ukrajini našla se u problemu.
Nestabilnost tržišta energenata bila je očekivana i bez trenutne energetske krize, pošto se nalazimo u dobu velike tranzicije.
Zahtevi za prelazak na „zelenu energiju“ traju relativno dugo i daju izvesne rezultate, na šta zemlje proizvođači nafte i prirodnog gasa moraju da računaju. Oni svoje ponašanje, eksploataciju, cene… prilagođavaju tako da što duže održe nekadašnji profit. U prilog im ide i predviđanje nekih od najvećih autoriteta u proceni tržišta. Smatra se, naime, da će, i pored ispitivanja novih energenata, u narednih dvadeset pet godina umereno rasti udeo fosilnih goriva na tržištu.
