Državni savet, najveće upravno telo Kine, donelo je pre desetak dana odluku koja će u velikoj meri pogoditi privatne kompanije koje se bave obrazovanjem. Novi zakoni zabranjuju sticanje profita u ovoj oblasti, odnosno zabranjuju profitnim kompanijama da obrazuju decu u osnovnim predmetima. Zabranjena su i inostrana ulaganja u ovoj oblasti, kao i prisustvo firmi na inostranim berzama.
Nove licence, kaže se u odluci, neće biti izdavane, a postojeće kompanije će morati da se preregistruju u oblik neprofitnih udruženja.
Ovo rešenje će, sasvim sigurno, imati uticaj i na rad popularnih platformi putem kojih naši građani, u potrazi za zaradom, Kinezima predaju engleski jezik.
Opravdanje za promene nagoveštava da će one biti trajne. Cilj je, kako se kaže, da se smanji pritisak na roditelje i učenike, od koji mnogi ne mogu sebi da priušte luksuz privatnih časova.
Mogućnosti za obrazovanje značajno variraju u pojedinim regijama Kine, razlikuju se u gradskim i seoskim sredinama, razvijenim megapolisima i manjim gradovima. Mesta na visokim školama i univerzitetima nema za sve, pa pojedina deca startuju na prijemnim ispitima sa nesrazmerno većim predznanjima od drugih.
Kritičara novog zakona znatno je više nego pristalica. Prvi smatraju da država treba prvo da raščisti probleme u državnom obrazovanju, a tek onda uvede restrikcije za privatno. Mnogi ovo vide i kao nastavak napada na visokotehnološke mega-kompanije, sa kojima je prošle godine otpočeo obračun. Istrage, finansijske naredbe, sankcije i javno srozavanje čelnih ljudi korporacija Alibaba, Tencent i Didi samo su neki, najočigledniji primeri. Svi navedeni, ali i neki drugi, optuženi su za monopolsko ponašanje.
Odgovor tržišta na nove mere u privatnom obrazovanju već je stigao. Neke od kompanija koje se ovim poslom bave nalaze se na svetskim berzama. Cene akcija drastično su pale, a panika se proširila i na druge privatne kompanije, za koje se ne zna kada će doći pod udar nekih novih kineskih zakona.
