U poslednje vreme ponovo se govori o globalnoj finansijskoj krizi, koja može da se dogodi u narednim godinama. Zbog čega je to tema, i šta se, zapravo, dešava?
Čini se, na prvi pogled, da je sve u redu. Oporavak od prethodne krize dostigao je svoj vrhunac, a monetarne politike finansijski najznačajnijih država sveta podržavaju dalji rast.
U novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, međutim, nije baš sve ružičasto. U poslednjih šest meseci porasli su kratkoročni rizici po globalni finansijski sistem, prouzrokovani trgovinskim tenzijama, političkom nestabilnošću u nekim državama, i pritiscima na finanijsko tržište u novim ekonomijama u usponu. Iako je finansijski sistem u boljem stanju nego pre prethodne krize, potrebno je preduzeti dodatne mere.
Posebnu opasnost za nastanak nove krize predstavlja jačanje dolara i veće stope kamata na kredite. Pojednostavljeno rečeno, ako je nekoj od država koje beleže rast u novije vreme potrebno da se zaduži, a ima niži kreditni rejting, doći će u ozbiljne probleme sa visinom kamata. Poljska, Kina, Čile, Malezija, na primer, neće morati da plate tako visoke kamate na zaduženja kao Argentina, Ukrajina, Egipat, Turska…
Političke prilike imaju uticaja i na finansijsku stabilnost, a u poslednje vreme su tu Bregzit, trgovinski rat između SAD i Kine, problemi u pojedinim državama Evropske unije sa otplatom visokih dugova… Oporavak od prethodne krize dogodio se veoma neravnomerno, pa su neke zemlje povratile stabilnost znatno ranije od očekivanog, a ostale su ubrzale svoje zaostajanje.
Zaduženost država, kompanija i domaćinstava nastavila je da raste po još većoj stopi od prošle krize do danas, nego pre nje. Prilika za refinansiranje dugova sve je manje, posebno u siromašnijim zemljama.
Iz svega navedenog sledi samo jedan zaključak, na koji upozoravaju stručnjaci – potrebno je zajedničko delovanje na globalnom nivou.
Ukoliko nova kriza zahvati trenutno ranjivije ekonomije – niko neće biti pošteđen.
