Svetski mediji se slažu da su dve društvene mreže u sredu 13. marta pretrpele najozbiljniji prekid ikada – problemi su trajali, prosečno, više od 14 sati, a prijavljvali su ih korisnici iz svih krajeva sveta.
Zvaničnog objašnjenja još uvek nema.
Poslednji put kad se desilo nešto slično, u 2008. godini, okolnosti su bile značajno drugačije – umesto tadašnjih 150 miliona naloga na Facebook-u, danas u proseku 2,3 milijarde osoba za različite potrebe koristi ovu mrežu.
Jedina informacija koja se tiče tehničkih uzroka za sada je demanti iz kompanije, koji je usledio posle glasina da je u pitanju DDoS – u Facebook-u tvrde da problemi nisu rezultat Distributed Denial of Service sajber napada.
Ukoliko niste bili lično pogođeni, u šta sumnjamo, da podsetimo šta se juče dešavalo.
Najpre su nalozi na Facebook-u “izgledali normalno”, ali korisnici nisu mogli da postave post. Zatim ni na Instagramu nije mogla da se postavi objava, ni da se ponovo učita fid. Facebook Messenger i WhatsApp nisu se učitavali na desktop računarima, a na mobilnim uređajima su pokazivali samo povremene ispade. Bio je pogođen i Facebook Workplace, koji koriste velike organizacije za internu komunikaciju članova svojih timova.
Za razliku od privatnih korisnika, iznerviranih zbog osujećenja ličnih planova, problemi koje su imali poslovni korisnici bili su ozbiljniji. Pojedine firme zaista su zabeležile gubitke, pošto poslovi na ovim, široko korišćenim, platformama nisu mogli da budu realizovani. Facebook je, sigurno, pretrpeo najveću štetu, o čijim razmerama možemo samo da nagađamo. Iz kompanije najavljuju da analiziraju mogućnost kompenzacije za oglašivače koji su za 13. mart uplatili advertajzing objave.
U Aziji i Evropi, prekidi u funkcionisanju Facebook-a i Instagrama su se preneli i na naredni radni dan.
Na kraju ovog iskustva, vredi izvući i zaključke.
Bilo bi dobro da kompanije i druge organizacije analiziraju koliko njihovo poslovanje zavisi od usluga Facebook-a, koji ima gotovo monopolski položaj u sektoru društvenih mreža. A pojedinci bi trebalo da ubuduće, pre nego što okrive svoj računar ili telefon, provere na internetu da li sličan problem prijavljuju milioni ljudi širom sveta.
Nakon višesatnog prekida Facebook-a i Instagrama, korisnici širom sveta ostali su zbunjeni i frustrirani zbog nedostupnosti omiljenih platformi. S druge strane, brojni poslovni korisnici suočili su se sa ozbiljnim posledicama i gubicima zbog nemogućnosti realizacije poslovnih transakcija i kontaktiranja klijenata putem društvenih mreža, uključujući i vođenje Instagram profila za promociju svojih proizvoda i usluga.
Vođenje Instagram profila postalo je neizostavan deo marketinških strategija mnogih kompanija i preduzetnika. Ova društvena mreža pruža mogućnost direktnog i ličnog angažmana s publikom, stvaranja brendova i izgradnje lojalnosti korisnika. Međutim, prekid rada Instagrama ukazao je na potrebu za razmatranjem alternativnih načina promocije i komunikacije sa ciljnom grupom kako bi se smanjio uticaj budućih prekida na poslovanje.
Osim toga, ovaj prekid naglasio je i značaj zaštite digitalne infrastrukture i sigurnosti informacija na društvenim mrežama. Vođenje Instagram profila, zajedno s drugim online aktivnostima, može izložiti korisnike i kompanije raznim rizicima, uključujući mogućnost sajber napada i krađe podataka. Ovo ističe važnost stalnog ažuriranja sigurnosnih protokola i pridržavanje najboljih praksi kako bi se minimizirali potencijalni rizici.
Takođe, prekid Instagrama podsetio je na nužnost diversifikacije marketinških kanala. Iako je ova društvena mreža moćan alat za dosezanje ciljne publike, oslanjanje isključivo na jedan kanal može biti rizično u slučaju njegovog prekida. Stoga, vođenje Instagram profila treba dopuniti drugim online i offline marketinškim aktivnostima kako bi se osigurala stabilnost i kontinuitet promocije proizvoda ili usluga.
U zaključku, prekid rada Facebook-a i Instagrama ukazao je na kompleksnost i važnost vođenja Instagram profila i drugih društvenih mreža u poslovnim strategijama. Ovaj događaj podseća nas na potrebu za razmišljanjem o alternativnim marketinškim kanalima i zaštitom digitalne sigurnosti. Diversifikacija marketinških napora, ažuriranje sigurnosnih protokola i pažljivo planiranje komunikacije s publikom može pomoći kompanijama da bolje prevladaju izazove koji se mogu pojaviti u svetu digitalnih medija.
