Svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona.
To je pokazala analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.
“Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma)”, navedeno je u saopštenju.
Kada bi svu količinu hrane koja se u Srbiji baci u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.
Kako se navodi, hrana se u Srbiji baca iz mnogo razloga – zato što se pokvari (67 odsto), zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto), ili zato što građani misle da nije bezbedna (11 odsto).
Ukazano je i da sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, jer uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.
Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati, i za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, kao i otpad iz ugostiteljskih objekata, navedeno je u saopštenju.
Centar za unapređenje životne sredine upozorava da je bacanje hrane postalo globalna epidemija koja izaziva da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan, jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.
Podseća se i da se bacanjem neupotrebljene hrane troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.
Izvor: Tanjug
