Svakog minuta u svetu se pošalje više od 200 miliona e-mail poruka. Kada je u pitanju e-mail marketing, stručnjaci se slažu – ovaj vid prenošenja poruka kupcima i potencijalnim kupcima ne samo da nije mrtav, već dugo neće ni biti.
U Sjedinjenim Američkim Državama, a ova zemlja se uzima kao primer zbog razvijenosti svih drugih kanala komunikacije, 72% odraslih ispitanika izjavljuje da preferira da kompanije komuniciraju sa njim putem e-mail-a, a 91% ih kaže da želi da dobija promotivne e-mail poruke od firmi za čije su proizvode zainteresovani.
Za opstanak e-mail-a postoje najmanje tri dobra razloga.
1. E-mail ima ozbiljne prednosti u poređenju sa društvenim mrežama, ma kako one “fensi” i poželjne izgledale u nekim slučajevima. Ukoliko se Facebook i Twitter kampanje svedu na automatizovano generisanje poruka, početno oduševljenje velikim brojem “pratilaca”, ili “lajkova” može veoma brzo da splasne kada potencijalni kupci prestanu da prate kompaniju ili brend. E-mail može uvek da bude drugačiji, ispunjen za kupca važnim informacijama i to upravo za onog kupca koji je odlučio da se upiše na mejling listu, kako bi o proizvodima saznao više. Radi se, zapravo, o dva različita kanala – za uspeh na društvenim mrežama neophodan preduslov je angažovanje kupca, a e-mail mu jednostavno stiže na adresu. Pored svega navedenog, mnogo veći broj ljudi ima e-mail nalog nego nalog na društvenim mrežama.
2. E-mail se menja, evoluira. Od newsletter-a do ciljanih ponuda, brendovi sada mogu da prate, mere, testiraju i prilagođavaju “u hodu” mejlove, kako bi ih uskladili sa potrebama kupca i doveli do njegovog angažovanja. E-mail se preselio na mobilne platforme, uz brojne dodatne aplikacije uključujući geolokacije, video materijale, analitiku…
3. Osobe koje misle da je e-mail mrtav, veoma verovatno ne umeju da ga koriste. Oni, na primer, donose konačan sud na osnovu čitanosti newsletter-a, pa ako je ona mala zaključuju da sa e-mail-om kao kanalom nešto nije u redu. Naprotiv, to samo znači da određeni newsletter, onako kako je struktuiran, ne uspeva da privuče pažnju, pa bi trebalo ispitati njegov ton, sadržaj, obraćanje kupcu, ostavljanje mogućnosti da se čuje njegovo mišljenje…
Zaključak je, dakle, jasan – šteta bi bilo zbog zablude da e-mail umire propustiti sve dobrobiti koje u marketingu ovaj kanal komunikacije nudi.
