Jedan od ne tako novih termina, prisutan u stručnim krugovima u poslednjih desetak godina, o kojem vredi razmisliti, je ekonomija pažnje.
Ekonomija pažnje je u osnovi analize savremenog poslovanja, a njen glavni postulat je da je pažnja čoveka ograničen resurs. Nema je, dakle, neograničeno i potrebno ju je dobro poznavati kako bi baš vaš proizvod osvojio pažnju posmatrača, čitaoca, korisnika…
Pažnja, i to je činjenica, pripada pojedincu, pa se ne može kontrolisati. On je poklanja po svom nahođenju, onome kome želi da je pruži.
Ekonomija pažnje je pristup, odnosno način upravljanja informacijama – potreban nam je plan, strategija, kako bi informacije o našim proizvodima stigle do potencijalnih kupaca kojima su upućene.
Glavni problem tržišta leži u ogromnoj konkurenciji. Sadržaja koji se bore za čovekovu pažnju ima neverovatno mnogo i svi su momentalno dostupni – čula su bombardovana njima.
Kako u ovakvoj situaciji postići da se neko mentalno angažuje upravo oko informacija koje prima od nas, a zatim da usledi i akcija, odnosno kupovina proizvoda, na primer.
Čovek informacije koje prima propušta kroz svojevrsne „filtere“, izdvajajući ono što mu je zaista važno iz gomile nebitnog.
Sadržaj koji se plasira treba da bude značajan, zanimljiv i u skladu sa stavovima ciljne grupe. Potrebno je proizvodu dodati vrednosti koje nemaju drugi, a koje se zasnivaju najčešće na: ponudi neposrednog kontakta i brze isporuke, personalizovanoj ponudi u skladu sa željama i potrebama pojedinca, pružanju stalne podrške i pomoći, prepoznavanju da će se uz takav proizvod čovek osećati dobro…
Napred navedeno će kao značajne vrednosti oceniti, manje ili više, gotovo svi, i biće spremni da svoju pažnju poklone kompaniji koja ih nudi.
