Život na kakav je većina stanovnika Evrope i sveta navikla poslednjih godina nije isti. Posle korona-krize, koja je donela strah i ograničenja, gubitke dragih ljudi, prihoda, posla… dogodio se rat u Ukrajini. Posledice teško možemo da sagledamo. Za ogroman broj država i njihovih građana problemi tek dolaze. Ekonomska kriza praćena rastom cena upravo dobija na zamahu, sa velikom verovatnoćom da će trajati.
Bogatije države će, pretpostavlja se, biti otpornije na novonastale okolnosti, ali je predviđanja u ovakvim situacijama nezahvalno davati. Pre svega zbog toga što ekonomske krize prati veća verovatnoća socijalnih nemira, političkih kriza, pregrupisavanja i izmenjenih odnosa među državama, globalnih sukoba…
Sa drastičnom posledicom, nedostatkom hrane, mogu najdirektnije da se suoče afričke i pojedine države Bliskog istoka (Avganistan, Sirija, Liban, Jemen). Kriza vezana za cene hrane verovatno će prevazići onu iz 2007-2008. godine. Procenjuje se da bi dodatnih 47 miliona ljudi moglo da bude ugroženo akutnom glađu, pre svega u Subsaharskoj Africi. Ukupno, oko 323 miliona osoba će teško moći sebi da osigura hranu.
Za aktuelnu krizu dovoljno je navesti sledeće – Rusija i Ukrajina proizvode 30% pšenice koja se proda u svetu i 18% kukuruza. Deo tih količina može da ode državama koje neće uvesti sankcije Rusiji, ali uz probleme u isporukama, transportu, i uz rast cena.
Iz događaja od pre 15 godina lako se zaključuje šta još može da se dogodi – nezadovoljstvo jednih i plan o selidbi drugih.
Podsetimo da su, na primer, od sredine 2005. do 2008. godine cene pirinča i pšenice bile udvostručene. Države proizvođači su tada ograničavale izvoz, što je izazvalo paniku, rast tražnje i rast cena. Cene nafte su, takođe, enormno porasle, pa je uzgoj, žetva i transport žitarica poskupeo. Slično je bilo sa drugim prehrambenim proizvodima.
Razvijene zemlje je, što se može očekivati i danas, zapljusnuo talas izbeglica i ekonomskih imigranata.
Iako se kriza u jednom delu sveta preliva na ostatak, teško je očekivati da će bogate ekonomije imati mogućnost da pomognu svima. One su suočene sa sopstvenim problemima, a prioriteti će sigurno biti Ukrajina i države koje su prihvatile izbeglice iz Ukrajine. Odmah zatim bogati imaju obavezu da pomognu državama partnerima iz zajedničkih saveza.
Predstoje, dakle, dani neizvesnosti, godine vesti koje nismo očekivali i događaja koje nismo planirali.
