Preporuke lekara da se prirodni metodi lečenja dodaju klasičnim poslednjih godina nisu novost. Ukoliko je oboljenje takvo da zahteva medicinski tretman, alternativni se primenjuju kao pomoćni, a ako je u pitanju preventiva, oslanjanje na njihovu moć gotovo uvek je korisno.
Da bi bile u službi čoveka, biljke se, međutim, ne moraju konzumirati. I sam kontakt sa njima je blagotvoran, za pojedina mentalna stanja i probleme. U literaturi se, čak, može sresti termin ekoterapija, koji označava fizičku i društvenu aktivnost u prirodi, odnosno dvorištu, bašti…
Ekoterapija se, na primer, veoma ozbiljno shvata u Engleskoj, gde je lekari – prepisuju kod osoba sa anksioznošću i depresijom.
Svako ko se bavi baštovanstvom dobro zna za uživanje koje pruža rast biljke, pojava listova, cvetanje. Smena godišnjih doba i nove biljne vrste koje slede ciklus promena, ruke u zemlji i blatu, obaveza zalivanja… imaju mentalno-higijenske vrednosti, tvrde stručnjaci. Čak i pacijentima u bolnicama, zbog ovakvih pozitivnih dejstava, dozvoljava se da, na primer u saksiji, gaje biljku, koju kasnije mogu da zasade u krugu ustanove i nastave da brinu o njoj, zajedno sa drugima, dok su tu.
Boje iz prirode, mirisi, zvukovi, dodaju vrednost psihičkom zdravlju organizma. Neka ispitivanja pokazuju da osobe koje pate od napada besa, ili preteranih zahteva postavljenih sebi i drugima, pored biljaka nalaze mir.
Pomenimo i druge prirodne metode borbe protiv stresa, tako potrebne u današnje vreme. Ako niste pristalica baštovanstva ili boravka u prirodi, pokušajte da slikate, bavite se muzikom, nekim zanatom… Sve to pomaže, dokazano je, unošenju reda, tišine, časova spokoja, zadovoljstva postignutim, koji može samo da koristi.
