Iako je veliki broj ljudi u razvijenim evropskim zemljama ostao bez posla tokom krize izazvane epidemijom koronavirusa, neke profesije su tražene toliko da radnih mesta ima i za strance. U pitanju su, uglavnom, fakultetski obrazovani radnici, po mogućstvu sa iskustvom, u oblasti medicine, IT, inženjerstva, programiranja… ali i drugih struka.
Samo Nemačka, trenutno, traži 52 hiljade stručnjaka – najveće šanse da posao dobiju imaju, i to zbog odlaska radnika u penziju, mašinski i elektroinženjeri, ekonomisti…
U Parizu imate priliku da se zaposlite, na primer, ako se bavite inženjerskim profesijama ili istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i govorite francuski.
U čitavoj Evropi traže se socijalni radnici i psiholozi, i tražiće se sve više u budućnosti. Preduslov za ove poslove je odlično poznavanje jezika zemlje u koju se odlazi. Psiholozi su potrebni i u radnim kolektivima, državnim strukturama i drugim mestima gde se ova nauka sve češće koristi za optimizaciju poslovanja.
Engleska ima manjak psihologa, lekara, socijalnih radnika, predavača u obrazovanju… Najviše se cene inovativan pristup i savremena rešenja u poslu.
Pravnici se uglavnom traže u privatnim firmama – mesta u administraciji i javnim službama su popunjena i ne očekuju se uskoro veće promene.
Hemičari su pre dve-tri decenije bili u suficitu, pa se u proteklom periodu malo studenata opredeljivalo za ovu nauku, tako da je ponovo došlo do rasta šansi za posao.
Biologe, uglavnom, traži farmaceutska industrija.
Lekare sa specijalizacijom i iskustvom traže gotovo sve evropske zemlje. U nekima, kao Danskoj, na primer, organizuju im sve – od smeštaja i priznavanja diploma, do kurseva jezika. Stomatolozi su traženi, ali bi najbolje bilo ako biste imali dovoljno kapitala da otvorite sopstvenu privatnu praksu.
Za pronalaženje posla u svim navedenim strukama zanimljivo je napomenuti i sledeće – visokoobrazovanih kadrova u nekoj zemlji možda i ima dovoljno, ali oni često ne zadovoljavaju zahteve tržišta.
