Sistem je razvijen i počinje da funkcioniše – Fejsbuk će ubuduće ocenjivati pouzdanost (nekih) korisnika. U borbi protiv lažnih vesti, vlasnici Fejsbuka uvode jednu vrstu ocene reputacije, a kako ovo tačno izračunavaju, ostaje tajna.
Nije navedeno ni koliko će naloga biti podložno oceni i kojom dinamikom, odnosno na koju će se tačno vrstu naloga novost odnositi.
Ekskluzivnu vest o ocenjivanju, koju je “Vašington post” preneo ove nedelje, iz Fejsbuka, međutim, objašnjavaju na drugi način. Ideja je da se korisnici zaštite od ljudi koji namerno određene vesti označavaju kao lažne, sa ciljem da poljuljaju sistem, i oni će biti ocenjivani. Borba protiv lažnih vesti mora da da što bolje i tačnije efekte, i platforma se samo usavršava.
Činjenica je da se proveravaju nalozi svih koji određene vesti označavaju kao “fake”, da bi se videlo ko su oni. Ovi korisnici na skali reputacije ocenjuju se brojevima od nula do jedan.
Ljudi su skloni da kao lažne vesti označe postove koji nisu netačni, već one sa kojima se lično ne slažu. Kada se sudovi korisnika o lažnim vestima daju nezavisnim objektivnim ocenjivačima (“trećim licima”) vidi se da mnogo razlika postoji. Takođe, namera je da se obeleže oni koji sa lošim namerama postavljaju veliki broj negativnih ocena.
Najveći problem sa Fejsbuk ocenjivanjem mnogi vide u netransparentnosti, pa se postavljaju pitanja, od kojih neka dolaze i od organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Fejsbuk je, kako god se predstavljao, platforma koja koristi stanovništvo da ostvari profit. Potrebno je, dakle, da deli odgovornost, pravila dobrog poslovanja i da poštuje zakone. Tajno prikupljanje i čuvanje podataka o ljudima već je donelo brojne probleme, koji urušavaju poverenje.
Posebno je zanimljivo čuti da li se ocene odnose i na stanovnike zemalja Evropske unije, ili samo na “ostatak sveta”. Nedavno uvedena obaveza General Data Protection Regulation (GDPR), o kojoj se toliko govorilo u proteklim mesecima, sasvim jasno propisuje kojim sve zakonima podležu aktivnosti prikupljanje ličnih podataka.
